KELTSKI ŠLEMOVI
Pored štita, zaštita Kelta na bojištu dodatno je poboljšana primenom bojnih šlemova. Takvi delovi ratne opreme međutim obično su bili rezervisani za pripadnike plemstva i ratnika višeg statusa. U doba Halštata i starijeg Latena keltski šlemovi su uglavnom izrađivani od bronze. Gvozdeni šlemovi se prvi put pojavljuju među Keltima u 4. veku p.n.e. kada zamenjuju ranije mekše legure. To je bila reakcija na pojavu dugačkih posečnih mačeva od gvožđa koji su uspevali da probiju bronzane šlemove. Na taj način razvoj jednog tipa napadačkog oružja doveo je do razvoja i defanzivne opreme, kao što je to bio čest slučaj u istoriji ratovanja.
Keltski šlemovi su pravljeni u mnoštvo različitih tipova i varijanti, i mi ih ovde grubo možemo podeliti na one koji su autentično “izmišljeni” u okviru keltskih kultura i zajednica i na one koji su preuzeti od drugih, susednih i srodnih kultura. Od preuzetih šlemova najbitniji tipovi u primeni među Keltima bili su plitki japodski šlem koji je više pripadao južnohalštatskoj kulturi Ilira, kao i Negau šlem koji je ponikao originalno u kulturi Etruraca. Njega ćemo detaljnije opisati upravo kao oružje Etruraca.
KELTSKI KUPASTI “KONJANIČKI” ŠLEM - U tipično keltske šlemove svrstavamo različite varijante kupastih šlemova koje ćemo zvati i “konjaničkim”, kao i mlađe izvedene tipove kupastih šlemova poput veoma značajnog Montefortino podtipa šlema. Keltski kupasti šlemovi pokazuju trend smanjivanja tokom vremena tako da je njihova kalota postajala sve spuštenija i okruglija. Postoje i izuzeci pa tako možemo izdvojiti i podklasu VISOKOKUPASTIH ŠLEMOVA među Keltima, baš kao i u slučaju asirskih primeraka.
Pored ovih veoma su značajni ceremonijalni keltski šlemovi koji nisu činili posebne tipove, već im njihova visoka estetska vrednost daje za pravo da budu posebno opisani. Tu spadaju čuveni Agriski, Amfrevilski i Vaterlo šlemovi.
Keltski kupasti šlemovi sa svoje strane pokazuju nesumnjiv uticaj konjaničkih kultura Kimera, Skita i Sarmata sa istoka. Kimerski prodor u Evropu zaista se i desio tokom 8. i 7. veka p.n.e. što delimično daje osnova za ovu pretpostavku. Šlemovi takvog univerzalnog oblika korišćeni su na Bliskom istoku par vekova pre Gvozdene kulture Kelta, u okviru civilizacija Asirije, Urartua i Skita. Danas je naravno nemoguće utvrditi da li su Kelti Bronzanog i starijeg Gvozdenog doba ovakav šlem u jednom trenutku preuzeli ili samostalno razvili kao opremu svojih ratnika, pre svega konjanika.
Keltski šlemovi imali su sa unutrašnje strane neku vrstu podloge da bi se zaštitila glava od žuljanja i drugih povreda. Rupe u obodu šlemova ukazuju na postojanje kaiševa za zatezanje šlema. Evropski šlemovi ovog doba obično su imali štitnike za vrat, kao i dodatne štitnike za obraze, što je karakteristika možda preuzeta od Etruraca ili starih Grka.
Držač na vrhu šlema omogućavao je postavljanje kreste. Kresta je ponekad bila sasvim obična u vidu upletenih konjskih dlaka, zatim nalik grčkim gustim i širokim krestama, ili u obliku životinja odnosno ptica sa posebnim simboličnim značenjem. Ovakve “životinjske” kreste na keltskim šlemovima autentični su proizvod Latenske kulture. Najpoznatiji primerak je možda Ciumesti šlem, pronađen u Rumuniji, sa detaljno izrađenom krestom u obliku gavrana ili sokola sa krilima. Takvi šlemovi sa pratećim elementima su verovatno bili više namenjeni za pokazivanje i šepurenje nego za stvarno vojevanje.
O ovakvim šlemovima koji plene izgledom najbolje govore reči rimskih istoričara…”Oni (Kelti) na glave stavljaju bronzane šlemove sa velikim nakačenim figurama životinja koje im daju izgled zastrašujuće visine. U nekim slučajevima na šlemove se kače i rogovi, tako da čine jednu celinu”.
OJAČANI KELTSKI KUPASTI ŠLEMOVI - Ciumesti primerak pripadao je keltskom šlemu sa ojačanom kalotom. Ovakvi šlemovi imali su bočne trougaone elemente zakačene zakivcima, sa kojih su visili pokretni štitnici za obraze. Takvi primerci pronađeni su na lokacijama širom Evrope, poput Batine u Hrvatskoj i Mihovu u Sloveniiji što nam daje pravo da pretpostavljamo da su ih koristili Iliri.
Veličanstveni Agriski šlem jedan je od najbolje očuvanih primeraka kupastih keltskih šlemova. On je konkretno pripadao Montefortino podklasi keltskih šlemova. Datira se na 4. vek p.n.e. To je bio paradni šlem, a ne primerak za stvarnu vojnu upotrebu. U ceremonijalne šlemove ubrajamo i Amfrevilski i Rogavi Vaterloo šlem. Sve ove primerke opisaćemo detaljno na nekim sledećim stranicama.
Krajem Latenskog doba pojavio se novi tip šlema, sa tipičnim predstavnikom u vidu Agenskog primerka koji je iskopan u Alesiji. Ovakav tip šlema se naziva “bojnom činijom”. Njega su kasnije preuzeli Rimljani pod Cezarom i on je ostao glavni model za opremanje legionara u sledeća tri veka nove ere. Njega ćemo opisati u okviru Klasičnog doba razvoja.
