HALŠTATSKI MAČEVI
Mač je bio najupadljivije oružje na bojištima Evrope u Gvozdenom, utisnut u našu maštu preko priča i legendi kao oružje velikih ratnika. Danas se vodi rasprava o tome koliko je mač zapravo bio često i korišćeno oružje, ponajviše zbog toga jer je to bio skup komad ratne opreme, i njega nije mogao da poseduje svako. I pored toga, izgleda da se mač pojavljuje češće i zapaženije od koplja u arheološkim beleškama i nalazima, ali i u Rimskim zapisima o ratovanju sa Galima.
Već smo opisali Mindelhajmski tip skupocenog keltskog mača koji se javlja na prelazu iz Bronzanog u Gvozdenog doba. U periodu Halštata međutim Mindelhajme zamenjuje dosta običniji ali i efikasniji tip Gundligenskog mača.
Keltski mač simbolizovao je moć, snagu, čast i slavu ratnika u borbi. Visok kvalitet izrade i neophodna veština za dobijanje jednog ubojitog primerka dugačkog mača nametali su visoku vrednost i cenu ovakvog bojnog oružja, rezervisanog samo za pripadnike plemstva, poglavice i ratne vođe. Keltski mač je često sahranjivan sa svojim vlasnicima pored drugih ličnih predmeta, kako bi mu služio u drugom životu, ili se simbolično bacao u vodu kao poklon bogovima ili duhovima.
Takođe, vrlo dobro nam je poznata keltska tradicija “ubijanja mačeva” koja je preživela među varvarskim plemenima Evrope sve do Srednjeg veka, a koja se odnosi na ritualno savijanje i uništavanje upotrebljivih mačeva prilikom pogibije ratnika kojima su ovi mačevi pripadali.
Sve češća i značajnija primena konjice a kasnije i bojnih kola značilo je da su keltskim ratnicima bili potrebna dugačka sečiva kako bi dosegli do neprijatelja na zemlji. Takvi dugi mačevi, sa prosečnom dužinom sečiva oko nekih 70-ak cm imali su drške od drveta, kosti ili rožnika, sa sečivima od gvožđa i čelika različitog stepena čvrstoće i kvaliteta. Kanije za mačeve su obično pravljene od bronzanih pločica (limova), sa gvozdenim okivcima. Mač se najčešće nosio u boj tako što je visio sa desnog boka na opasaču-lancu od gvozdenih prstenova.
Halštatski mačevi korišćeni su pretežno kao oružje konjanika i ratnika na dvokolicama. Više je dokaza za to. Pre svega, oblik mača ukazuje na njegovu posečnu funkciju. Drugo, Halštatski mačevi pravljeni su u većoj dužini nego ranije. Mindelhajmski mačevi na primer nisu bili kraći od 80 cm. To je dramatično povećanje dužine u poređenju sa ranijim bronzanim mačevima. Veća dužina omogućuje dalji domet sa konja.
Dalje, Halštatski mačevi imaju jaču jabučicu što je direktno povezano sa većim naprezanjem koji ovaj konstruktivni element mača trpi kada se koristi kao posečno oružje. Za razliku od toga, kod probodnih mačeva najveće naprezanje se uglavnom javlja na ramenima.
Detaljnije o konstrukciji Halštatskih mačeva, Mindelhajmu i Gundlingenu i karakteristikama sečiva, drške i jabučice, govorićemo na sledećoj stranici.
