ORUŽJE DANA 03.03.2015. GODINE - PIKELHAUB, NEMAČKI ŠLEM 19. VEKA
Pikelhaub ili pikelhelm bio je naziv za šiljasti šlem koji su u 19. i 20. veku nosili nemački (pruski) vojnici i policajci. Iako se najviše odnosi na Prusku vojsku, pikelhaub su koristili i vojnici drugih armija tog doba. Sama reč je složenica od pickel - vršak, šiljak, i haube - kapa.
Pikelhaub je osmislio 1842. godine kralj Frederik Vilijam IV Pruski, možda kao kopiju sličnih šlemova koji već tada postojali u vojsci carske Rusije. Takođe, pikelhaub je ličio na šlemove francuskog kuresijera (konjanika) iz doba Napoleona. Pikelhaub je pored Prusije uveden vrlo brzo i u vojske drugih nemačkih republika, poput Badena i Bavarske, a zatim i u ostatku Evrope.
Od druge polovine 19. veka vojske većeg broja država sveta, uključujući Rusiju, Boliviju, Čile, Meksiko, Portugal, Norvešku, Švedsku, Venecuelu… koriste pikelhaub ili neki slični model šlema. Popularnost ovog šlema u Južnoj Americi nije bila bez osnova, jer je nemački profesionalni vojni kadar masovno korišćen u organizaciji i reformaciji vojski latinske Amerike.
Osnovni tip pikelhauba je pravljen od očvrsnute kuvane kože, sa lakirano crnom završnicom, ojačan metalnim trakama, i srebrnim i zlatnim dugmićim za oficire. Šlem je bio najprepoznatljiviji po metalnom koplju na temenu. Šiljak je ustvari nastao kao prihvatač za kreste konjaničkih šlemova. Prve varijante pikelhauba imale su visok profil ali je on vremenom smanjivan kako bi se smanjili troškovi izrade.
Pikelhaub je bio masovno korišćen u Prvom svetskom ratu, ali je zbog konstrukcije od kože bio veoma slab. Šiljak na vrhu je takođe bio sasvim nepraktičan jer je vojnik sa takvim šlemom bio lako uočljiv. Zbog toga je sredinom Velikog rata pikelhaub zamenjen modernijim tipovima šlemova od čelika, koji su bili prilagođeniji rovovskom ratovanju. Danas je pikelhaub simbol carske imperijalističke Nemačke.
