KELTI U HALŠTATSKOJ KULTURI
GOSPODARI SOLI SA ALPA
Pre gotovo 3000 godina ljudi su iznad današnjeg Halštata, u gornjoaustrijskoj oblasti Salcburg, otkrili veoma dragocenu materiju - sol. Ova materija je bila poželjna trgovačka roba koja je obećavala unosa posao, dobru zaradu i prosperitet zajednica oko Halštata. Halštat, čije ime zapravo i znači “solni grad” tokom vekova je postao centar evropske proizvodnje soli. Zajednice Halštata uspostavile su veze sa bogatim civilizacijama juga, sa obala Sredozemnog mora. Preko ovih trgovačkih veza kultura Kelta prima dobrodošle impulse razvoja iz oblati Mediterana, ali i ostvaruje znatno gomilanje bogatstva. Pored Halštata razvijaju se i drugi povezani centri poput Hohdorfa i Hojeberga u Nemačkoj i Mon Lasoa u Francuskoj.
Ova značajna drevna kultura koju označavamo imenom “Halštatska” pripadala je keltskom etnicitetu. Njihovi istočni susedi, od Češke do Balkana, po svojoj prilici nisu pripadali keltskim plemenima. Svoj vrhunac ova kultura doživljava tokom VI i prve polovine V veka p.n.e. U to vreme grčki istoričari za sve severne narode koriste ime Keltoi.
Razvoj Kelta u Halštatu međutim još više je podstakla novina koja se širila svetom i stigla tih vekova do centralne Evrope. U pitanju je bila veština proizvodnje gvožđa, koja je dovela do izrade mačeva i ostalih ubojitih sredstava do tada nepoznate ćvrstoće i trajnosti. So i gvožđe doneli su veliko bogatstvo tadašnjem vladarskom sloju Halštata.
Ono što je i dalje međutim kočilo prerastanje kulture Halštata u jednu obuhvatniju etničku civilizaciju jeste sama priroda. Naime, u većem delu centralne Evrope rasle su guste šume. Svet vladara iz Halštata bio je u vlasti moćne prirode od koje su ljudi sa mukom otimali obradivu zemlju. biće potrebni vekovi i vekovi primene gvozdenih oruđa i novijih tehnologija krčenja šuma da čovek keltskog Halštata konačno može ostvariti pobedu.
Gvožđe je u ovom imalo dvojaku ulogu. Da bi se iz rude dobilo gvožđe potrebno je postizanje visoke temperature. Ona se postiže sagorevanjem drvenog uglja. Kovači Halštata sarađivali su blisko sa ugljarima. Zbog toga se keltske oblast sve više ističu krčenjem šuma. Pejzaš oko sedišta vladara postajao je sve otvoreniji i oskudniji.
Život Kelta odvijao se pre svega u sedištu vladara i u selima i zaseocima, sa stopostotnim seoskim stanovništvom. Tek je u poslednja dva veka p.n.e. došlo do pojave primitivnih gradskih centara koji su nazvani opidumi.
Društveni odnosi su bili hijerarhijski, pri čemu su plemena i bratstva imala odlučujuću ulogu. Na vrhu čitave zajednice nalazio se kralj koji je istovremeno bio i prvosveštenik. Pored kralja postojao je i snažan plemićki sloj, ali i svešteni - tzv. druidski sloj Kelta. Plemići su predstavljali ratničku aristokratiju i okupljali su oko sebe mnogo zavisnih seljaka i pratilaca. Plemići su svake godine birali najistaknutijeg iz svojih redova da im bude vladar-kralj, a u slučaju rata čitava zajednica određivala je ko će biti vrhovni zapovednik vojske. Ratovi su bili česti u Halštatsko doba. Oni su uglavnom vođeni između susednih plemena koji su se borili za prevlast nad prirodnim resursima.
Što se arheologije tiče, količina i kvalitet ostataka materijalne kulture, kao i njihove posebne karakteristike, dozvoljavaju nam da definišemo Halštat kao posebnu civilizaciju. Danas znamo sa sigurnošću da je ta civilizacija pripadala Keltima.
Oko jedna četvrtina istraženih grobnica iz Halštata sadrži različito oružje, pa su takve grobnice nazvane “grobovima ratnika”. Takvo oružje je u preovlađujućoj meri pravljeno od gvožđa, iako ima i dosta bronzanih predmeta. Grobni nalazi Halštata pokazuju brzo i veliko uvećanje moći i prestiža vladajuće klase. Pored oružja u grobnicama su se često mogli naći ostaci prevoznih sredstava - (ratnih i teretnih) kola na četiri točka, koja su često bila izrađena od dragocenih materijala i pažljivo ukrašena.
