KELTI U GVOZDENOM DOBU

Mar 3, 2015
2 min read

Kelti su bili Indoevropski domorodački narod centralne Evrope koji su činili osnovu mnogih budućih naroda država i nacija starog doba i srednjeg veka. Kultura polja sa urnama je najranija kultura Bronzanog doba Evrope koja se nedvosmisleno povezuje sa Keltima, šireći se sa severa od Alpa zapadno u Francusku, Južnu Britaniju i Iberijsko poluostrvo. Međutim, pouzdani dokazi o keltskom društvu i kulturi pojavljuju se tek u Gvozdenom dobu razvoja, tzv. Halštat kulturi koja je trajale od 800. do 450. godine p.n.e. I čiji su nosioci bili onakvi Kelti kakve znamo iz istorije.

Mišljenje da su oni bili jedan jedinstven narod predstavlja veliko i neprecizno uprošćenje etničke situacije Evrope u Gvozdeno doba. Etnički i nacionalni identitet Kelta zapravo nikad nije ni postojao, niti su oni ikad živeli u granicama jedne države. Njihova osnovna društvena i politička jedinica bilo je i sve vreme ostalo pleme, a takvih plemena “keltskog” porekla bilo je na stotine. Međutim, Kelti, ti “varvari sa severa” uspeli su da obrazuju jednu kulturnu zajednicu. Nadmoćnost ove kulture u Evropi tog doba očitava se u tome što su je mnogi drugi narodi kopirali i rado prihvatali, poput Germana recimo.

Kelti iz oblasti današnje Francuske zvali su se konkretnije Gali, što je reč istog porekla kao i Kelti.

Kelti su u doba vrhunca svoje kulture uspeli da se nametnu drugim susednim narodima ne samo kroz ratnička osvajanja već i kroz miroljubivo širenje svojih ideja i tehnologija. Stanovnike Britanskih ostrva, Iberije i Germanije nije trebalo pokoravati; oni su sami želeli da postanu Kelti. Kelti su svojom kulturom obeležili većinu oblasti severno od Alpa, dok su kao ratnici u svojim pohodima tokom V i IV veka p.n.e. ugrožavali sve značajnije antičke države Evrope.

Godine 387. p.n.e. opustošili su Rim, a vek kasnije , 279. godine p.n.e. našli su se ispred Delfa, glavnog svetilišta stare Grčke. U to doba oni su bili na vrhuncu moći; njihove teritorije protezale su se od Španije do Anadolije, i od Italije do Irske.

Kelti međutim nisu poznavali razvijenu kulturu u pravom smislu te reči, onakvu kakva je postajala u Egiptu, Mesopotamiji ili bližem Rimu. Za razliku od svih njih Kelti nisu imali monumentalna dela koja su krasile gradove. Štaviše, nisu imali ni gradove u pravom smislu te reči! Keltsko društvo zasnivalo se na seoskim temeljima, i posetiocima iz Rima njihova naselja su svakako delovala primitivno i prosto.