ROMFAJA - DUGAČKO TRAČKO SEČIVO
Romfaja je bilo oružje za blisku borbu koje su koristili trački ratnici, naročito u mlađim vekovima koje klasifikujemo kao Klasično doba. Poreklo romfaje međutim svakako možemo tražiti u Gvozdenom dobu Balkana, jer je upravo to period razvoja zakrivljenih sečiva, sličnog oblika i funkcija, poput sike i makaire. Sasvim opravdano možemo tvrditi da je romfaja nastala od ilirske halštatske sike, i to prostim produžavanjem sečiva i drške. Sama reč “romfaja” vukla je staro indoevropsko poreklo od korena rump - polomiti, iscepati, iseći.
Romfaje su praktično bile kratke drvene motke sa prikačenim pravostranim ili blago zakrivljenim tankim sečivima, što je stvaralo neobičan oblik dugačke sablje (poput dugačkih kineskih sablji, zanmadaoa). Romfaja se međutim suštinski razlikuje od sablji jer je njena zakrivljenost ka unutra, ili preciznije rečeno, unutrašnja strana je ona koja je naoštrena. Romfaja je bila veoma slična falksu, poznatom dačkom oružju, uz tu razliku što je imala mnogo manje zakrivljenu ivicu sečiva. Videćemo kasnije u okviru Dačke civilizacije da je falks nastao od romfaje, zaokružujući tako razvoj zakrivljenih sečiva na Balkanu.
Romfaje su korišćene i za probadanje i za posecanje, sa naglaskom na ovu drugu funkciju. Sečivo je pravljeno od gvožđa, i to u trougaonom obliku poprečnog preseka. Dužina je mogla biti različita ali tipična romfaja je imala dužinu sečiva od 60-80 cm, i dršku od dodatnih 50 cm. U boju se nosila preko desnog ramena. Nije poznato koji je procenat tračkih pešaka nosio ovo oružje, ali na sceni sa slika iz Kazanluka polovina vojnika nosi dugačka zakrivljena oružja.
Iako je ovo bilo gotovo isključivo tračko oružje pronađeni su primerci i među susednim i povezanim narodima u poslednjim vekovima stare ere, kao što su Dačani, Geti, Skiti, Sarmati... Romfaja je bila veoma opasno i moćno oružje zbog svoje posečne snage koja se dobijala kombinacijom dugačkog sečiva i drvene drške, slično kao kod srednjevekovnih helebardi. Poznato je da su Rimljani upravo zbog pojave i primene romfaje i falksa među narodima Balkana sve do Crnog mora morali da ojačavaju svoje šlemove kako bi ovi uspeli da izdrže udare tračkog oružja.
Zanimljivo je primetiti istorijski da su Rimljani, konkretnije vojnici Istočnog rimskog carstva (Vizantije) preuzeli romfaju od Tračana i koristili je još i vekovima kasnije u svom “zlatnom dobu” od 900. do 1071. godine nove ere. Varjaška garda je često imala romfaju kao svoje standardno oružje u tom dobu.
