NAPADAČKO ORUŽJE TRIBALA
Tokom VII veka grupa tribalskih plemena doživljava svoj najviši uspon. Odmah posle trakokimerskog prodora na Balkan, na teritoriji ove grupe javljaju se skupoceni predmeti od bronze i gvožđa, koplja i sekire. Nalaz iz Žirovnice kod Kragujevca koji se sastoji između ostalog i od nekoliko buzdovana od bronza i gvožđa, treba vezati za grob nekog uglednog domoroca. Slični predmeti nađeni su i na nekoliko mesta u Šumadiji.
Arheološki podaci iz Zlotske pećine kod Bora do te mere su karakteristični da se i kultura razvijenog gvozdenog doba u ovom delu Srbije označava kao Zlotska kultura. Od oružja su otkriveni gvozdena koplja, sekire i krivi noževi, a pored toga i konjska oprema, što znači da je među ratnicima bilo i konjanika, obučenih u iskićenu odeću i naoružanih kopljem i štitom.
Tako je u okolini Vršca nađen halkidski šlem koji su Tribali verovatno uzeli kao deo ratnog plena od Tračana.
U jednoj od tribalskih nekropola u od oružja su priloženi sekira sa usadnikom i gvozdeno koplje sa dva otvora na bazi lista. Mač ima listoliko sečivo, sa uskim rebrom koje se proteže od vrha do prelaska baze u jezičak drške. Baza je romboidna, sa dve rupe za zakovice. Jadna zakovica se nalazi na sredini drške. Završetak drške nedostaje; verovatno je imala još zakovica, antenu ili nešto drugo na samom kraju.
Proizvodnja gvozdenih mačeva se u početku razvijala na principu kopiranja bronzanih tipova. Mač Tribala je nastao na prostoru pod kimerskim uticajem (Alfeld, severna obala Crnog mora), i to na osnovu bronzanih mačeva sa jezičkom iz kasne faze kulture polja sa urnama. U prilog mestu nastanka ide i bronzani završetak kanije (ortband, chape of sword) – u obliku peraja. Taj oblik je bio raširen istočno od Karpata, u regionu Dačana sa kojima su Tribali delili isto poreklo, kako smo to već objasnili. Tipovi koji su poslužili kao matrica pripadaju mačevima listolikog sečiva, trouglasto-trapezoidne baze drške i zaobljenog jezička.
Duge mačeve nosili su konjanici. Na slici nalaza iz tribalskog groba se vidi listoliko sečivo i trapezoidno-trouglasta baza drške. Rukohvat je ovalan, a završetak nedostaje. Nije jasno da li su postojale zakovice, ili je mač izliven sa punom metalnom drškom. Jedan mač koji imitira bronzane mačeve iz Bronzanog doba potiče sa nepoznatog nalazišta u Banatu. Dugačak je 44 cm, a baza drške mu je trapezoidna. Nije vidljivo postojanje zakovica; srednji deo drške je oštećen. Datiran je u IX vek p.n.e.
U periodu od 625–550. p. n. e. prelazi se na korišćenje jednoseklih krivih mačeva - makaira. Tada se javlja i konjanička oprema. Mačevi se i dalje koriste, ali su malobrojni i lošije izrade.
Osnovno oružje običnog stanovništva je bilo koplje. To pokazuju grobovi muškaraca iz nekropole Klisa kod Novog Sada, u kojima se pored svakog skeleta nalazilo koplje. Doduše, nekropola je datirana u vreme V–IV veka p. n.e.4 U skeletnom grobu 18 nekropole pronađeno koplje (uz bojni nož) potvrđuje da je koplje tipično naoružanje starijeg gvozdenog doba. I ova celina se datira u vreme kasnog halštatskog perioda.
