ZVONASTI ŠTIT HINDU RATNIKA IZ GVOZDENOG DOBA
Najveći deo indijske vojske u gvozd. dobu, kao i u slučaju ostalih civilizacija sveta, sastojala se od pešadije, odnosnoratnika-pešaka. Indijski kopljanici zvali su se kauntikas. Ovi ratnici, naoružani kopljima i zaštićeni štitovima, činili su glavninu lake i potrošne pešadije. Većina među njima nije poticala iz kšatrijske ratničke i vladajuće kaste, već su to bili ljudi različitog (nižeg) porekla koji su iz nužde morali da se prihvataju oružja. Štitovi ovih ratnika su bili u obliku zvona ili pravougaonika, neki od njih sa bojenim šarama a drugi samo sa ojačanjima u vidu kožnih traka.
Ratnici iz viših slojeva kšatrijske kastebirali su najčešće da se bore sabuzdobanima, oružjem koje je sa sobom nosilo visok simbolični značaj u Indiji gvozdenog doba. Buzdovan se nosio u jednoj ruci, dok je u drugoj obično držan štit, zvonastog oblika, dekorisan različitim motivima, uglavnom verske i mitološke sadržine.
Zvonasti indijski štit dobio je svoj naziv po karakterističnom obliku koji nalikuje projekciji zvona. To je u suštini bio oblik trapeza, sa manje ili više zaobljenom gornjom a ponekad i donjom stranom. Dimenzije i oblik ovakvog štita nisu bile standardne, već su postojale brojne varijante i varijacije zvonastog štita. Tako vidimo zvonaste štitove sa gotovo paralelnim ivicama koji skoro da liče na obične pravougaone štitove,kao i one primerke kod kojih je donji obod znato širi od gornjeg, čime se dobija “lepezasti” oblik.
Kakav god da je tačan oblik bio zvonasti štit pravio se na isti način. To je bio štit sa osnovom od pletenog pruća, ponekad i od punih tesanih greda, koja je presvlačena štavljenom kožom. Obod je ponekad ojačavan dodatnim kožnim slojevima koji su se nabirali. Na ovakvu osnovu sa kožnim slojevima stavljana su ponekad i dodatna ojačanja u vidu ukrštanih kožnih traka. Nije zabeležena primena metala u izradi ovih štitova. Sa unutrašnje strane štit je imao jednu ili dve ručke za prosto hvatanje šakom. Štit ovakve konstrukcije verovatno nije bio pretežak pa je mogao da se nosi na ovaj način, bez dodatnih kaiševa za nadlakticu i/ili rame.
Pretpostavlja se da je indijski zvonasti štit bio relativno dobra zaštita od probojnih i posečnih napada, dok su udaračka oružja verovatno dosta lako i brzo uspevala da ga polome i rasparčaju. To je verovatno i jedan od razloga zbog kojih su udarački buzdovani bili glavno oružje teških pešaka iz redova plemstva.
