HETSKI KONKAVNI ŠTIT
Iz likovnih predstava stiče se utisak da su Heti dosta manje i ređe koristili štitove od vojski drugih naroda. To može biti posledica činjenice da su izrađivali i imali u primeni veoma dobre i kvalitetne ljuskaste oklope koji su pružali visok stepen zaštite za to doba razvoja. I pored toga ne možemo reći da Heti nisu koristili štitove. Naprotiv. Ovaj deo ratne opreme je svakako bio prisutan a često i nezamenljiv.
Heti su štitove koristili da dodatno zaštite svoje telo od vrata do butina. Karakterističan Hetski štit bio je u suštini pravougaonog oblika sa blagim konkavnim (usečenim, uvučenim) oblikom na sredini. Ponekad su gornja i donja ivica bili zaobljeni, ali najčešće ne. Zbog toga i naziv konkavni štit.
Ako potražimo paralele sa drugim narodima i ratnom opremom drugih vojski, možemo reći da je Hetski štit geneološki i morfološki bio srodan sa grčkim štitom osmicom i protodipilonskim štitom, što su sve tipovi usečenih štitova od pruća i kože. Po konstrukciji je takođe nalikovao i egipatskim manjim toranj štitovima, kao i indijskim zvonastim štitovima.
Ovakav štit se pravio do kože koja se razvlačila preko drvenog rama. Pretpostavlja se da je osnova pravljena od pleteri, odnosno upletenog pruća, bambusa, granja… Nije zabeležena primena metala u izradi hetskih štitova. Ovakve štitove koristili su i pešaci i dvokoličari. On je imao tu prednost što je bio dosta lakši od metalnog štita ili štita od punog drveta. Kao i kod drugih srodnih tipova štitova od pruća i kože možemo reći da je hetski štit nudio relativno dobru zaštitu od probojnih i posečnih udaraca, ali nešto slabiju od udaračkog oružja.
Konkavni oblik je, kao i u slučaju grčkih štitova iz Bronzanog doba, korišćen jer je olakšavao istovremenu primenu dugačkih koplja za probadanje, bočnim pokretima uz ivicu štita. Kako su Heti bili poznati kao kopljanički ratnici ovakav štit bio je logična posledica razvoja vojne tehnologije u ovom dobu i delu sveta.
