ORUŽJE DANA 22.02.2015. GODINE - RIMSKI GREBENASTI ŠLEM
Rimski grebenasti šlem jeste tip šlema koji je korišćen u vojsci Rima iz prvih vekova nove ere, neposredno pre raspada carstva. Karakteriše se okruglom kalotom sačinjenom od dva ili četiri dela (polulopti, četvrtlopti) spojenih pomoću podužno postavljenog grebena, odnosno savijene ploče ili šipke koja oblikuje greben na vrhu šlema.
Krajem 3. veka nove ere došlo je do potpune i temeljne promene u opremanju Rimskih vojnika. Takve promene očitavale su se dosta i u tipu primenjenog šlema. Prethodni rimski šlemovi, zasnovani uglavnom na keltskim idejama i uzorima, zamenjeni su novim oblicima poteklim sa istoka, konkretno iz Sasanidske Persije. Blisko povezan sa Rimskim grebenastim šlemom bio je primerak recimo iz pogranične rimske tvrđave Dura Europos (u današnjoj Siriji), koji je imao sličnu konstrukciju, ali mnogo veću i širu kalotu. Verovatno je pripadao sasanidskom ratniku iz 3. veka nove ere.
U to vreme su Rimljani usvojili dva nova tipa šlema, grebenasti šlem koji ovde opisujemo i spangenhelm, koji je preuzet od Sarmata. Najstariji potvrđen primerak rimskog grebenastog šlema potiče iz 280. godine, i pronađen je u Engleskoj (mesto Ričboro).
Za razliku od ranijih rimskih šlemova, kalota grebenastog šlema pravila se od većeg broja elemenata. To je umnogome olakšavalo izradu, ali i umanjivalo njegovu čvrstinu. Rimski grebenati šlemovi napravljeni od četiri dela dobili su poseban naziv: Berkasovo šlemovi, po mestu gde je nađen veći broj najočuvanijih primeraka.
Pored dva ili četiri dela kalote, centralne grebenaste metalne trake, grebenasti šlem sastojao se i od manjih štitnika za obraze. Neki primeri dvodelni šlemova takođe su imali i metalne kreste. Četvorodelni primerci su često bili dodatno ojačani žicom sa unutrašnje strane, kako se ne bi raspali pri ekstremno jakim udarcima. Oni su takođe imali i nešto veće štitnike za obraze.
Rimski grebenasti šlemovi prvi put su prikazani na novčićima Konstantina Velikog, i ušli su u primenu u periodu između 270. i 300. godine. Poslednji primerci u primeni potiču iz V veka. U likovnoj umetnosti zadržao se sve do VII veka. Šlemovi sa grebenom takođe se javljaju i u Vizantiji, i jasni su naslednici rimskog grebenastog šlema. Njih su najviše koristili konjanici, baš kao i u prehodno ujedinjenom Rimskom carstvu.
