ORUŽJE DANA 20.02.2015. GODINE - DIVLJI MAGARAC (ONAGER), RIMSKI PROTOTIP I PRETEČA KATAPULTA
Divlji magarac je bio naziv za rimsku opsadnu spravu, odnosno tip katapulta koji koristi torzionu (uvrtajuću) silu, uglavnom preko uvrtanja konopca, da akumulira dovoljno energije za ispaljivanje svojih projektila. Svoj naziv duguje udaračkom pokretu ispaljivačke ruke i zvuku koji je ličio na udarac kopitom divljeg magarca. Onager je osmišljen i primenjen kao prostija i jeftinija varijanta baliste. Korišćen je u starom Rimu, Vizantiji i Evropi Srednjeg veka. U srednjem veku ovakva ili slična sprava nosila je naziv mangonel.
Divlji magarac se sastojao od velikog drvenog okvira sa metalnim ojačanjima koji je ležao fiksno na zemlji. Na prednjem delu okvira montirao se uspravni deo konstrukcije, takođe od drveta. Vertikalna ruka koja je prolazio kroz namotaj konopca pričvršćen za okvir imala je praćku, odnosno korpu sa smeštaj i izbacivanje projektila. Okvir onagera pravljen je od jakih tesanih hrastovih greda. Grede su po sedini imale velike rupe kroz koje su provlačeni konopci, a zatim uvrtani. Zatim se među uvrtene konopce uglavljivala ispaljivačka ruka onagera. Na vertikalnom delu konstrukcije nalazio se “dušek”, slamom i peskom napunjena vreća za ublažavanje udaraca oslobođene ruke onagera.
Da bi se projektil izbacio, ruka onagera (sa sve vrećom) se povlačia naniže pomoću čekrka, suprotno od torzione sile namotaja konopaca, čime se konopac dodatno uvrtao i stvarao potencijalnu energiju. Projektil se praktično ispaljivao tako što je glavni tehničar-onagerista drvenim maljem snažno udarao u bezbednosni klin, čime bi se otpuštao mehanizam. Na kraju bi se ruka oslobodio a korpa odnosno vreća sa projektilom bi dobila veliko ubrzanje.
Ruka onagera se zaustavljala pomoću stuba ili posteljice, odakle se ponovo namotavala. U zavisnosti od oblika i konstrukcije završnog elementa za smeštaj i ispaljivanjeprojektila onageri su mogli da budu: a) sa vrećom na konopcu - tzv. praćkasti onager; b) sa fiksnom čvrstom korpom, uglavnom od drveta - tzv. katapultski onageri.
Što se tiče projektila Rimljani su onagere tovarili sa glinenim kuglama punim neke zapaljive materije. Takav projektil bi pri udaru eksplodirao i rasprskavao zapaljenu materiju svuda unaokolo. Naravno, u nedostatku ovakve sofisticirane municije mogli su da se iskoriste i obični komadi stena ili bilo koje druge tvrde materije i predmeti. Onageri Rimskog carstva uglavnom su korišćeni za opsadu i rušenje neprijateljskih utvrda, ređe za eliminisanje žive sile.
