ORUŽJE DANA 18.02.2015. GODINE - POLJSKI HUSARSKI RATNI KONJ
Istok i jug Poljske su savršene oblasti za gajenje konja. Tlo i trava su odlični, a uslovi slični idealnoj klimi evroazijski stepa u kojoj su se prvobitne rase konje razvijale. Bogata stepska trava omogućava brzi uzgoj i razvoj konja. Zbog toga je konjarstvo bilo razvijeno još od najstarijih vremena u ovom istočnom delu Evrope. Poljaci su još od ranog Srednjeg veka i formiranja svoje nacije bili veoma strastveni uzgajivači konja i poznati po svojim rasama među okolnim narodima. Rusi su posebno cenili poljske ratne konje.
Zbog gajenja konja na otvorenom ne postoji jedna jedina i izolovana rasa poljskog konja. Ono što se zna danas jeste da je u počecima gajenja konja na ovim prostorima iskorišćena neka od turskih, anadolskih, persijskih, kurdskih, kavkaskih i arapskih rasa. Dakle, poljski konj je bio jedna složena mešavina koja je našla svoj put razvoja na ovom prostoru. Izvanredni uslovi za konjarstvo stvorili su poljskog ratnog konja za krilate husare, te čuvene konjaničke ratnike, 16-18 veka.
Potreba za ratnim konjima bila je velika zbog čestih ratova na ovim prostorima. Gubici u konjima tokom neke konjaničke bitke u 16. veku na primer bili su užasni. U bitci kod Kirholma poginulo je tri stotine konja i tek upola konjanika od tog broja. Broj grla se delimično popunjavao i nakon ostvarene pobede, pa su bitke za osvajanje nekog grada bile podjednako česte kao i bitke za oduzimanje što većeg broja neprijateljskih grla u periodu Poljsko-litvanijskog kraljevstva u 17. veku.
Stvaranje dobrog ratnog konja nije bio jednostavan posao. To je bio dug proces koji je zahtevao intenzivnu obuku i rad sa konjima. U idealnom slučaju, poljski ratni konj korišćen je tek nakon sedam godina obuke, pripreme i navikavanja na rat i bitke. Vežbama se ojačavala snaga i pouzdanost konja, gde je ovo drugo bilo od suštinskog značaja.
Poljski ratni konj bio je veoma skup. Za dobrog i zdravog vučnog konja se u tadašnje vreme plaćalo 10 zlota, dok je za običnog ratnog traženo desetostruka suma, a između 200 i 800 zlota za husarskog ratnog konja. Neki su se prodavali i za 1500 zlota, ali to su bili zaista izvanredni primerci konja. Pretvoreno u današnje izraze, to bi bilo par desetina ili stotina hiljada evra. Pričalo se da poljskim konjima ništa ne može da umakne. Ako neprijateljska vojska ne izdrži frontalni udar poljske konjice, svaka nada u pobedu, pa čak i beg od smrti bila je uzaludna.
Husarski ratni konj bio je masivniji i snažniji od kozačkog. Husarski konj morao je da teži najmanje 500 kilograma. Težina je zahtevana jer manji konji nisu uspevali da izdrže sve zadatke i težinu oklopljenog jahača na njima. Husar sa punom opremom bio je težak najmanje 100 kg. Isuviše krupnim konjima nedostajala je međutim potrebna brzina i okretnost, pa je u veličini tražen neki kompromis.
Život Husara bio je suštinski vezan za konje. Kada čovek u poljskoj vojsci dobije sina prvo ga je iznosio na leđa konja, da “projaše jedan krug”.
