ORUŽJE DANA 15.02.2014. GODINE - SKOFNUNG, LEGENDARNI VIKINŠKI MAČ
Skofnung je bio mač legendarnog danskog kralja Hrolfa Krakija, “najbolji od svih mačeva koji su postojali u Severnjačkim zemljama”. Bio je čuven po svojoj natprirodnoj oštrini sečiva, tvrdoći, kao i zbog toga što je u sebi čuvao duše dvanaest vernih berserkera - kraljevih telohranitelja. Skofnunf se javlja u sagi povezanoj sa Hrolfom. Pričalo se da je Islanđanin Skegi od Midfirta vekovima kasnije opljačkao grob Hrolfa Krakija i pronašao legendarni mač.
Skegijev sin Eid prebacio je ovaj vredni artefakt na Island u svoju domovinu. Tim istim mačem počinio je brojna dela i borio se protiv drugih čuvenih islandskih ratnika, zbog čega je Skofnung postao predmet još nekoliko nordijskih saga.
Upravo je Eid u 57 poglavlju Laksdoela sage pričao kako se mač ne sme izvlačiti iz kanija u prisustvu žena jer tada poludi od (seksualne) želje. Takođe, sunce nikada ne sme obasjati dršku mača jer će ovaj time izgubiti svoje moći i prisustvo duša berserkera. Nijedna rana koja se načini Skofnungom ne zaceljuje sve dok se ne protrlja posebnim kamenom koji je takođe posedovao Eid, što je značilo da on odlučuje ko živi a ko umire.
Što se tiče hipotetičke konstrukcije i oblika Skofnung mača, iako su originalni vikinški mačevi bili derivati starijih germanskih i rimskih spata, u vreme nastanka Islandskih legendi u modi je bio dugi vikinški mač koji se držao sa dve ruke. Zbog toga se Skofnung u legendama i sagama češće opisuje kao veliki mač. Takav mač je bio pravostran, sa obe naoštrene ivice, imao je relativno paralelne ivice koje su tek pred kraj sužavale u relativno oštar vršak.
Između sečiva i drške postojao je štitnik u obliku diska manjih dimenzija. U nekim (kasnijim) legendama takav mač se opisuje kao rogatim štitnicima, poput onih koji su imali mačevi Renesansnog doba Evrope. Glavna funkcija mača bila je posecanje i mlaćenje, a ne probadanje protivnika.