ORUŽJE DANA 13.02.2015. GODINE - GRČKA VATRA
Iako sama reč “vatra” u nazivu oružja protivureči definiciji “hladnog oružja”, grčku vatru ćemo ovde opisati kao jednu specijalnu vrstu oružja, odnosno ratne tehnike koja je korišćena još u Srednjem veku (a možda i dosta ranije) pre svega u pomorskim bitkama, kao i za odbranu utvrđenja. Takvu ratnu tehniku najviše su koristili Vizantinci, ali i Arapi, Kinezi i Mongoli, koji su svi imali svoje posebne mešavine i tajne sastojke.
Grčka vatra je zapaljivo oružje koje je u svom pravom razvijenom obliku primenjivano u 7. veku nove ere. Ovakvu inovativnu ratnu tehniku koristili su vojnici Istočnog rimskog carstva - Vizantije. Grčka vatra je svoje dejstvo najbolje ostvarivala u pomorskim bitkama, jer voda nije mogla da je ugasi, pa su brodovi postajali nemoćni na moru. Grčka vatra je bila ključna tehnološka prednost kojom su Vizantinci ostvarili brojne presudne pobede, naročito tokom odbrane Konstantinopolja od Arapa, Normana i Slovena.
Grčka vatra je ustvari bila specijalna mešavina materijala - četinarske smole, nafte, sumpora itd - koja je bila ekstremno zapaljiva i nije mogla da se ugasi vodom. Takva opasna smesa se izbacivala pod pritiskom iz posebnih uređaja sa rasprskivačima, brizgalicama, koji su obično postavljani na pramcima brodova.
Rasprskivač grčke vatre koji se u Vizantiji zvao heirosifon, bacao je zapaljivu smesu po nekoliko desetina metara napred i palio neprijateljska plovila ili opsadne sprave. Jednom zapaljeni predmet se veoma teško ili gotovo nikako gasio, što je stvaralo katastrofalne gubitke u materijalu i ljudstvu osvajačkih hordi.
Po nekim legendama, bacači vatre su prvi put korišćeni u staroj Asiriji, što ne mora biti iznenađenje, jer su stari Asirci bili poznati po svojim ratnim tehnikama. U staroj Grčkoj je takođe bilo primera bacanja vatre na neprijatelja, i to prilikom Bitke kod Delije 422. godine p.n.e. Takođe je poznato da su neki rimski brodovi bili opremljeni rasprskivačima vatre.
