STARIIJI TIPOVI TRAČKIH OKLOPA ZA TELO – KOŽNI I METALNI PRSNICI, ŠTITNICI ZA NOGE
Oklop je među Tračanima bio na početku gotovo isključivo ograničen na pripadnike plemićke konjice. Promena je došla u 4. veku p.n.e. kada i dobar broj tračanskih pešaka počinje da nosi neke vrste zaštitne opreme. Tako na primer laki pešaci sve češće nose šlemove, dok peltasti (srednje teški pešaci) dobijaju štitnike za noge, nalik starogrčkim. Oprema se veoma razlikovala u zavisnosti od dela Trakije. Severnija plemena trpela su jači skitski uticaj pa su i njihovi ratnici imali opremu nalik skitskoj. Oklopi za telo su pravljeni od kože i bronze, dok od IV veka u primenu ulazi i gvožđe.
U starije tipove oklopa za telo tračanskih ratnika spadaju kožni prsnici i metalni oklopi za telo, veoma slični grčkim zvonastim prsnicima. Karakteristično za tračke prsnike je to što su bili kraći od grčkih, ali su zato na donjem delu imali pridodatu metalnu ploču koja se zvala mitra, i koja je štitila stomak. Metalni prsnici korišćeni su u Trakiji davno pre Klasičnog perioda.
Oni se spominju još u Ilijadi, gde se kaže da je trački kralj Res imao sjajan oklop od zlata koji je bio najfinije izrađen. Zvonasti prsnik korišćen je među Tračanima sve do V veka kada je postao zastareo u Grčkoj. Najzanimljiviji pronađeni primerak potiče upravo iz V veka i on je u otkrivenom stanju još uvek imao prikačenu donju ploču pomoću srebrnih zakivaka. Pretpostavlja se da je ovakav tip oklopa bio zgodniji za jahanje, jer je manje ograničavao pokrete konjanika.
Ksenofon beleži da je tračka konjica nosila metalne prsnike. To se verovatno pre odnosilo na kraljevsku pratnju nego na sve konjanike. Oni su nosili unapređeni oblik zvonastog prsnika. Kod takvih primeraka nije više postojao trbušni deo, već je donji obod bio u obliku spoljašnjeg krilca. Sami metal je bolje anatomski definisan, pa tako možemo govoriti o nekom prelaznom obliku između zvonastog i „mišićavog“ prsnika. Umesto krutog okovratnika trački metalni prsnici imali su niski gornji obod zbog čega je gornji deo grudi bio praktično izložen.
Tračani su od Grka preuzeli tipičan vid zaštite za donji deo nogu – metalne kostobrane. Ovakvi štitnici za podkolenice i cevanice su bile pažljivo anatomski oblikovane. U Trakiji su se štitnici za noge fino ukrašavali, ponekad glavama likova i scenama iz mitologije, i to uglavnom u predelu kolena. Štitnici za noge korišćeni su samo među tračkim konjanicima u starijim vekovima, da bi od 4. Veka p.n.e. ušli u primenu i među pešacima.
Na teritoriji Trakije otkrivena su dva tipa štitnika za noge – originalno trački i grčki po poreklu. Trački su bili masivniji, i sa više dekoracija. Grčko-trački štitnici za noge su funkcionalniji i bolje prijanjaju uz nogu. Štitnici za noge su se uglavnom držali sami za cevanicu, zbog elastičnosti metala, ali bilo je i primeraka sa alkama, žicama i trakama pozadi.
