ORUŽJE DANA 04.02.2015. GODINE – OJOROJ, KOCKASTI ILI VELIKI SAMURAJSKI OKLOP ZA TELO
Ojoroj je istaknuti primer ranog odnosno starijeg tipa japanskih oklopa za telo koje su nosili pripadnici samurajske klase u feudalnom Japanu. Sam izraz na japanskom znači „veliki oklop“. Ojoroj je prvi put pojavio u X veku, tokom srednjeg i kasnog Hejan perioda Japana. Ušao je u masovnu primenu tokom Genpej rata, u 12. veku, kada je potreba za oklopljavanjem ratnika bila na svom vrhuncu u ovom delu sveta.
Najbitniji aspekti ovog tipa oklopa osmišljeni su u stvari za strelce na konjima. Kockasti ili kutijasti ojoroj je bio veoma težak i nije omogućavao veliku pokretljivost ili savitljivost, za razliku od naprednijeg tipa domaru, pa je ojoroj izbačen iz primene u 15. veku. To se poklapa sa većim oslanjanjem japanske vojske na oklopljene pešake. Ojoroj je bio oklop imućnijih ratnika-konjanika. Siromašniji samuraji nosili su oklope sa nešto manje elemenata, i bez dekoracija.
Osnovni delovi ojoroja, kao i svih drugih samurajskih oklopa, koji se zbirno nazivaju „hei-no-rokugu“ jesu do – prsnik, kabuto-šlem, menpo-maska za lice, kote-oklopljeni rukavi, sunate-oklop za butine, haidate- oklop za bokove. Ojoroj u principu kombinuje pločaste i ljuskaste delove koji su spajani u slojevima ili fragmentima, pa se može smatrati i nekim tipom lamelarnog. Mi ćemo ga klasifikovati u složeni tip oklopa.
Ojoroj je težio oko 30 kg. Metalni delovi su bili od gvožđa. Ostatak je bio od lakirane kože. Za izradu jednog punog oklopa trebalo je oko godinu dana intenzivnog rada zanatlije. Jedan ojoroj bio je sastavljen od 2000 delova. Zbog svega ovoga ojoroj je bio enormno skup deo ratne opreme.
