PELTASTI I PELTE - LAKI ŠTITOVI
Peltast je bio tip lakog pešaka u staroj Grčkoj, koji je na bojištu dejstvovao kao čarkaš, dakle sa neke poludistance. Peltasti su nosili srpasti štit od upletenog granja koji se nazivao pelta, od čega i potiče njihov naziv. Pelta nije imala obod i prekrivala se kozjom ili ovčijom kožom. Neki pisani izvori ukazuju na to da je pelta bila okrugla, ali se u likovnoj umetnosti gotovo uvek prikazivala u obliku srpa.
Pelta se javlja i kod Skita, Frigijaca, Dačana i njima sličnih naroda, pa takav štit možemo posmatrati kao opštim vidom ručne zaštite na širem području Evroazije oko Crnog mora. Pelta se nosila pomoću kožne trake sa unutrašnje strane i drške blizu ivice. Takođe je postojala i traka za prebacivanje preko ramena tokom marša ili jahanja. Pelta koja se držala na leđima takođe je bila u funkciji jer je štitila ratnika od napada sa leđa, bilo izbliza ili od projektila ispaljenog nekim bacačkim oružjem. Pored ovih naroda pelte se često prikazuju i kao oružje Amazonki u grčkim mitovima.
U oružje peltasta spadala su pre svega koplja za bacanje – džiliti. Svaki peltat nosio je po nekoliko džilita, četiri, pet. Bitno je ovde shvatiti da su džiliti bili različite dužine i da je svaki džilit mogao biti bačen samo u odgovarajućem trenutku, to jest sa odgovarajuće distance. Zbog toga su peltasti morali biti veoma koncentrisani i vešti u svom načinu borbe. Džiliti su često imali bacačke konopce ili trake kako bi se što veća sila oslobodila prilikom izbačaja. Džilite sa konopcem smo prvi put opisali kao oružje ratnika Filistinaca na Bliskom istoku. Njihovo oružje vuklo je poreklo iz Egejske tradicije ratovanja, pa je opravdano pretpostaviti da su džiliti sa konopcem za jače izbacivanje bili opšta pojava u Gvozdenom dobu Egeja, Balkana i Bliskog istoka.
Peltasti su „izumljeni“ kao vid vojske i masovno primenjivani na Balkanu Gvozdenog doba, konkretno među tračkim plemenima. Tračanska plemena su vekovima vodila međusobne borbe i ratove primenom čarkaškog-peltastkog načina ratovanja. Prvi peltasti u grčkim vojskama regrutovani su iz gradova na tračkoj obali Egeja. Na vazama i drugim likovnim podlogama peltati se obično prikazuju u karakterističnom šarenom kostimu, i sa kožnom kapom na glavi. Peltasti su tako nosili kape od lisičjeg krzna sa štitnicima za uši, kao i šarenu tuniku, čizme od vidrine kože i dugački ogrtač koji se nazivao zeira, ukrašen jarkim geometrijskim šarama. Kako su peltasti masovno korišćeni u grčkim vojskama Klasičnog doba oni su vremenom počeli da nose i nešto kvalitetniju opremu – korintske šlemove, štitnike za noge i prsnike, kao i kratke mačeve.
Peltasti su smatrani lakom ili poluteškom pešadijom, pa su tako imali pomoćnu ulogu u odnosu na teške grčke pešake. Međutim, vremenom se njihova uloga pojačavala. Naročito bitni peltasti su postali tokom Peloponeskog rata kada je vojska ujedinjena pod Atinom pravila velike gubitke teškim spartanskim pešacima svojim odredima peltasta.
Pored Balkana tradicija čarkanja sa džilitima i lakim štitovima postojala je još od početka Gvozdenog doba i u Anadoliji, geografskoj oblasti blisko povezanoj sa Balkanom (naseljavanje srodnih naroda). Takvu tradiciju preuzela je kasnije moćna Persija i koristila protiv teške grčke pešadije. Naročito poznati po svojim peltastima bili su Frigijci i Paflagonci.
Peltasti su obično postavljani na bokove falangi, između teških pešaka-kopljanika i konjice. Takođe su služili da popune prazne redove vojske na teškom ili brdovitom terenu. Peltasti su delovali treći po redu, posle praćkaša i strelaca koji bi se povlačili za vreme napada čarkaša. Kada bi dospeli na dovoljno blisko odstojanje peltasti su bacali džilite na teške kopljanike.
Ako bi kopljanici jurnuli na njih peltasti su se povlačili između redova svoje teške pešadije. S obzirom da su nosili lakšu opremu bili su generalno brži i uspevali su da izbegnu sukob prsa u prsa sa bolje opremljenim protivničkim jedinicama. Vraćali bi se da napadnu u istom trenutku kada se juriš neprijatelja zaustavi, koristeći razbijene neprijateljske redove i protivnike u povlačenju da dodatno načine štetu.
