VOJSKA I RATOVANJE TRAČANA

Već smo rekli da je još Herodot navodio da su tračani visoko cenili ratnički „zanat“, i da su ga stavljali iznad svih ostalih zanimanja kojima može da se bavi jedan slobodan čovek. Tračanski ratnici su bili veoma žestoki protivnici svim vojskama protiv kojih su se borili, a tračanski odredi su se veoma cenili kao plaćenici. Međutim, oni su takođe bili poznati i kao lakomi na novac i blaga, pa su lako menjali stranu u sukobu ako bi im neko ponudio više zlata. Zbog svog divljaštva i svrstavanje samo uz onog „koji plaća“ tračanski plaćenici su često izvršavali pogubljenja ili masakre nad neprijateljima. Tračanski ratnici su neposredni pred boj izvikivali svoj ratnički poklič koji je bio veoma zastrašujuć i po čemu su ih neprijatelji lako prepoznavali, vrlo često dajući se u bekstvo.

Bizalti, jedno tračansko pleme, bili su poznati kao vrhunski plaćenici. Njih su najviše angažovali grčki vladari, kao i susedni Makedonci. Bizalti su svoje „čuvenje“ zadržali sve do doba Rimske republike. Rimski istoričari ih spominju kao „prvoklasne borce“. U persijskoj vojsci su dosta učestvovali Bitini. Tako je u Kserksovoj invaziji na Grčku bilo i 6000 Bitina, koji su se borili kao čarkaši.

Tokom Peloponeskog rata između Atine i Sparte, Tračani su bili saveznici Atine i borili se rame uz rame sa Atinjanima i Makedoncima u mnogim sukobima. Spartanci su u više navrata pokušali da ubede Odriskog kralja da promeni stranu, ali bezuspešno. Pritom su spartanski izaslanici ubijeni u Trakiji na putu prema Persiji. Na jesen 429. godine Sitalkes, kralj Odriza je, delujući na zahtev Atine, sazvao sve Tračanske ratnike južno od Dunava. Tom prilikom je navodno skupio oko 150.000 ratnika. Atinjani su međutim odlučili da bi takva vojska mogla vrlo lako da promeni stranu i uništi i samu Atinu pa su prekinuli savezništvo. Tračani su jedno vreme divljali po unutrašnjosti Grčke ali su se na kraju vratili u svoju domovinu. To nije sprečavalo Atinjane da koriste tračanske plaćenike u daljem toku rata.

U napadu Atinjana na spartanska uporišta ratovalo je i hiljadu Tračana, uglavnom kao peltasti, laki čarkaši. Jedno tračko pleme, Diji, bilo je odgovorno za najgore divljaštvo tokom Peloponeskog rata. Na svom putu kroz Beotiju ubili su čitavo stanovništvo jedne manje pokrajine u Beotiji, uključujući i malu decu i sve domaće životinje. Diji su bili nezavisni od vlasti Odriskog kralja, ali su mu služili kao plaćenici. Tračani su tokom vekova uništili mnoge grčke kolonije ili su ih naterali da im ove plaćaju danak.

Od sredine VII veka p.n.e. na tračkim obalama niču grčke kolonije, i to Abdera, Maroneja i Aenos na obali Egejskog mora, Perintos, Selibrija i Bizantion na Propontidi i Salmidisos, Apolonija, Mesembrija i Odesos na Pontu. Grci su osnivali kolonije radi eksploatacije ruda metala. Lokalno tračko stanonivštvo je u većini slučajeva prihvatilo mirnu koegzistenciju sa kolonistima, a time i grčku kulturu. Dalje zbližavanje Grka i Tračana prekinuli su međutim događaji vezani za pohod persijskog kralja Darija I na Skitiju 513/512 godine p.n.e.

Da bi zagospodario skitskim zemljama Darije I je sa velikom vojskom krenuo prema ušću Dunava i pokorio sva tračka plemena koja su mu se našla na putu –Tine, Odrize, Skirmijade i Nipse. Tada je Trakija pripala persijskoj satrapiji Skudri. Darijev naslednik Kserks je upravo iz tračkih zemalja 492. godine krenuo u pohod na Heladu. Persijskim trupama na tome pohodu su se priključila gotovo sva tračka plemena. Posle poraza Persijanaca u Grčkoj ostala su još neka persijska utvrđenja u Trakiji.

#tračani #vojska #civilizacije #bitka #gvozdeno