VARIJANTE ASIRSKOG KUPASTOG ŠLEMA
S obzirom na veoma dugo trajanje običnog asirskog kupastog šlema u primeni tokom većeg broja vekova ako ne i milenijuma, bilo je neizbežno da se pojave brojne njegove varijante i podtipovi, kao i regionalne i vremenske diferencijacije u osnovnom obliku. U svom najprostijem obliku asirski šlem nalikovao je na običnu kupastu činiju sa ravnim obodom, načinjenu od jednog materijala. U odnosu na ovaj osnovni tip šlema sve ostale varijacije možemo podeliti na sledeće grupe:
A) varijacije u obliku; b) varijacije u materijalu; c) varijacije u dodacima; d) varijacije u dekorisanju.
Počećemo prvo od ovog poslednjeg. Asirci su veoma rano shvatili da i površina običnog bojnog šlema može poslužiti za iskazivanje umetničkih težnji, naročito ako je šlem namenjen za nekog plemića ili uglednog ratnika. Zbog toga su se kupasti šlemovi često dekorisali ratnim figurama ili motivom drveta života. Dekorisanje se radilo metodama čekićanja sa unutrašnje strane ili graviranjem (urezanjem linija). Ove šare su često pravljene i od nekog drugog materijala što je povezano sa sledećom podelom u izradi različitih varijanti šlemova.
U najstarije doba šiljati šlemovi pravljeni su od bronze da bi ovaj metal vrlo rano zamenilo gvožđe. Gvožđe je bilo čvršće ali i teže pa su se zato javile i varijante šlema načinjenog od kombinacije ova dva metala. Prve varijante pravljene su od dva komada šlema različitog metala koji su se međusobno zakivali. Kasnije se kombinovanje metala vršilo već u fazi izlivanja vrelog metala u oblik.
Varijacije šiljatog šlema što se tiče dodataka povezane su sa varijacijama u obliku. Naime, da bi šlem bio što udobniji prednji obod običnog kupastog šlema često se fino oblikovao u luk koji je odgovarao čelu ratnika i na taj način šlem je bolje nalegao na lobanju. Vrlo brzo je otkriveno da kupasti šlem pruža bolju zaštitu ako se izradi i sa posebnim produžecima sa strane, kako uši bile unutar njega.
Na osnovu ove prve varijacije u obliku šlema, sa bočnim štitnicima za uši, nastala je i druga, savremenija varijanta koja je korišćena tokom Novoasirskog carstva, a koja je imala i posebne štitnike za obraze. Ovakvi šlemovi su najčešće bili od jednog komada, ali bilo je i primeraka kod kojih su bočni štitnici bili od posebnih komada metala, i posebno dodavali zakivanjem.
Glavna varijanta šiljatog kupastog šlema međutim nazvana je “visokošiljati” ili urartski šlem i ona se karakteriše vrlo izraženim gornjim vrhom koji zadobija uzak profil, često sa blagim proširenjem na kraju. Takvi šlemovi međutim mnogo se češće nalaze na teritoriji Urartua, kavkaskog suparnika Asirije o kome ćemo (i o njegovim šlemovima) govoriti na sledećoj stranici.
