ASIRSKI ŠLEM SA KRESTOM
Šlem sa perjanicom nastao je izgleda sa idejom da se uvede određena raznovrsnost u formu i funkciju zaštite za glavu, kao i da se spoje prednosti šiljatog i oblog šlema. Od oblog šlema se uzimao osnovni prirodni oblik lobanje, dok se dodavanjem kreste smanjivala mogućnost direktnog probojnog udarca u teme. Ne možemo pouzdano reći da su baš Asirci izumitelji kreste (to su ili Ahajci ili je kresta primenjena u više regiona sveta paralelno tokom Bronzanog doba), ali su se oni definitivno najslobodnije i najkreativnije odnosili prema ovom funkcionalnom elementu šlema.
Karakteristično za Asirce je to što njihove kreste nisu uopšte morale biti dopunjene perjanicom; dakle, to je prosto mogao biti zakrivljeni element različitog oblika na vrhu šlema, izrađen u potpunosti od metala. Asirske kreste su zaista imale veoma raznovrsne oblike. Uvijale su se i ka napred i ka pozadi, i imale različite dužine i stepene zakrivljenosti. Ponekad je kresta opisivala široki polukrug dok je ponekad bio dovoljan i veoma mali segment, manji od četvrtine kruga.
Šlemovi sa krestama su takođe imali veoma različite štitnike za uši (umnogome raznovrsnije nego kod običnih šiljatih šlemova), dok je pozadina šlema mogla biti dosta duža, odnosno dublja nego što je to slučaj kod konjaničkih oblih šlemova.
Različiti oblici kresta na asirskim šlemovima. Ovakve šlemove nosili su asirski kopljanici, i to od doba Srednjeg carstva. Zanimljivo je da su kreste korišćene i za zaštitu glava konja upregnutih u dvokolice.
