ASIRSKI KUPASTI (ŠILJATI) ŠLEM
Asirija ima veoma staru istoriju primene šlemova i može se reći da je tipični asirski šlem jedan od najstarijih tipova metalnog šlema na svetu, i kao takav poslužio je kao uzor i model velikom broju kasnijih tipova šlemova u različitim civilizacijama sveta, od Persije, Grka i Rimljana sve do Srednjevekovnih evropskih vojski. Podsetimo se i činjenice da je Asirija bila (severozapadni) deo najstarije civilizacije sveta—Sumera i Akada, šireg geografskog regiona (Mesopotamije) gde su metalni šlemovi prvi put i primenjeni u boju između organizovanih vojski.
Sumerski bakani šlem označio je prvu odbrambenu reakciju na ubojitu moć najznačajnijeg ofanzivnog ratnog oružja na prelasku iz Neolita (mlađeg kamenog doba) u Bakarno doba—kamenog buzdovana. Metalni šlem u velikoj meri umanjio je i poništio dejstvo buzdovana koji je sejao smrt bojištima Mesopotamije razbijajući osetljive lobanje ratnika. Sa metalnim šlemom na glavi ratnici su postali mnogo bezbedniji.
Asirci su međutim odstupili od relativno loptastog oblika sumerskog šlema koji je pratio oblik lobanje čoveka i osmislili šiljati šlem, tipični asirski šlem kojeg prvo zamislimo kada govorimo o asirskim ratnicima. Ideja je svakako bila da se dobije što jednostavniji oblik koji će efikasno odbijati i neutralisati udarce protivničkih oružja. Šiljati šlem je zaista mnogo bolje rešenje u ovom pogledu od loptatog jer pruža vrlo manju površinu za prijem snage udarca napadačkog oružja od sfernog oblika.
Otkriveni autentični primerak iskovan je od jednog komada gvožđa, ima visinu od 31 cm, prečnik 22 cm, i težinu 3 kg. Na obodu se vide male rupe za kačenje postave ili ljuskica.
Tražeći poreklo oblika za tipični asirski šlem istoričari su ga prvo (i sasvim pogrešno) povezivali sa kožnim kapama stepskih naroda (poput Skita). Iako na prvi pogled njihov oblik deluje relativno slično, sama morfologija dva predmeta nije dovoljna da bi se utvrdila nepobitna uzročna i geneološka veza među njima. Skitske kape su za početak pravljene od filca, bile znatno duže (više), i korišćene u svim aktivnostima Skita, ne samo u ratovanju. Uostalom, asirski šlem se pojavljuje dovoljno rano u arsenalu Asirske vojske da nije potrebno tražiti drugo poreklo pored domaćeg, autentično asirskog.
Od svih asirskih šlemova obični šiljati šlem je u toj meri preovlađujuć da sve ostale šlemove može smatrati tek njegovim varijantama i gotovo uzgrednim pojavama. Najbitnija karakteristika ovakvog šlema je njegova jednostavnost, dakle prost kupasti oblik, ravan obod, bez ikakvih suvišnih dodataka na vrhu. Nedvosmisleno je utvrđeno (na osnovu pronađenih primeraka) da je tipični asirski šlem pravljen od metala. U prvo doba to je svakako bila bronza, ali je gvožđe u Asiriji vrlo brzo potislo bronzu i već od Srednjeg carstva većina asirskih šlemova pravljena je od gvožđa ili kombinacije bronze i gvožđa.
Da bi se ovakav prost oblik šlema prilagodio glavi ratnika bez većih neprijatnosti, žuljanja i povreda bila je svakako potrebna postava od nekog materijala, verovatno od vune. Elitni asirski vojnici su često međutim nosili i ljuskastu kapuljaču ispod ovakvog šlema (naročito dvokoličari), ili neku vrstu kožne kape.
Najveći nedostatak ovog tipa šlema bila je svakako njegova nestabilnost, odnosno održivost na glavi ratnika. Asirci nikada nisu došli na ideju da osmisle i primene kaiševe za bradu na svojim šlemovima, i to je, pored oblika naravno, bila upravo ona karakteristika kojom će se budući tipovi šlemova unapređivati u odnosu na asirski.
