ORUŽJE DANA 18.01.2015. GODINE – TRAKASTI OKLOP ZA TELO
Trakasti oklop se još može nazivati i rascepljenim ili šipkastim oklopom, i odnosi se na poseban tip zaštite za telo sastavljene od metalnih traka (šipkica). Ovakav tip oklopa prvi put se istorijski pojavio među Skitima u 4. veku p.n.e. Zbog specifične konstrukcije trakasti oklop se najčešće nije koristio za celo telo već samo za zaštitu udova (ruku i nogu). Sastoji se od traka ili šipkica metala, koje su zakačene za podlogu od kože ili tvrde tkanine.
Trake su uske i dugačke metalne ploče, koje se postavljaju podužno na elementu oklopa koji se pravi ovim načinom. Trakice se zakivaju ili ušivaju na podlogu kroz rupice koje su izbušene na njima. Trakasti oklop je najčešće korišćen za izradu štitnika za podkolenice („kostobrani“) ili štitnika za podlaktice – vambrase (naruke). Po ovom načinu konstrukcije trakasti oklop najviše dakle nalikuje laminarnom tipu oklopa, sa tom razlikom što se ovde trake ređaju podužno, i ne preklapaju se.
Nakon Skita trakasti oklop se značajnije javlja u doba Vikinga na severu Evrope, i ponovo tokom 14. veka, kao deo kombinovanog ili prelaznog oklopa između verižnog i punog pločastog tipa. U ovim periodima Srednjeg veka trakasti oklop je korišćen za zaštitu butina i prepona, kao i gornjih delova ruku (kao deo rerebrasa). Trakasti oklop je zbog svoje konstrukcije bio dobar protiv posečnih i tupih udaraca, dok je slabije štitio telo od probojnih poteza. Najveća korist mu je bila što je sprečavao lomljenje ruku i nogu, iako je vrh koplja ili bodeža lako prolazio između trakica.
Pored evropskih kultura trakasti tip oklopa našao je svoje mesto i u ratničkog kulturi dalekog istoka, među japanskim samurajima. Kao majstori za izradu i primenu kombinovanih tipova oklopa, samuraji su isprobavali za pojedine delove tela zaštite metalnim ili kožnim trakama. Ovde su se takođe najčešće štitile podlaktice i podkolenice.
