HETSKI ŠLEMOVI
Pisani izvori iz Hetske civilizacije govore o tome da su bojni šlemovi bili pre svega sastavni deo opreme dvokoličarskih trupa, a zatim i teško oklopljenih pešaka-kopljanika.
Prvi utisak o obliku i funkciju hetskog šlema može se steći na osnovu reljefa sa Kraljeve kapije u Hatuši (prestonici Heta) gde se vidi visoki kupasti šlem, tipičnog bliskoistočnog oblika, sa štitnicima za obraze i sa pernatom krestom.
Najdetaljnije informacije o šlemovima mlađeeg bronzanog doba dobijamo od skupa testova koji opisuju 15 različitih tipova ili podtipova šlemova, načinjenih od kože, tkanine, bronze i ljuskica. Težina šlema zavisila je stoga od broja ljuskica koje su upotrebljene. Hetski tekstovi opisuju šlemove od 120-200 ljuskica, težine od 2-3,5 kg.
Iz ovoga možemo zaključiti da su Heti, pored kožne bojne kape sa metalnim obručem, poznavali tri osnovna tipa bojnog šlema:
1. dvokoličarski metalni (bronzani) šlem;
2. bronzani šlem kopljonoša;
3. ljuskasti šlem
Šlem elitnih ratnika dvokoličara pravio se od bronze u prostom kupastom obliku. Takav šlem imao je ravan okrugli obod a na vrhu prorez ili alkicu za prihvat perjanice. On nije morao biti izvorno hetskog porekla jer se takav prosti oblik nalazio i među ratnicima ostalih starih civilizacija Mesopotamije i Bliskog istoka, poput Vavilona, Asirije, Kanaana, Fenikije, Egipta... Ovakav kupasti šlem pružao je odličnu zaštitu od tupo udaračkih i probojnih poteza neprijateljskog oružja za blisku borbu kao i projektila izbačenih iz daljine. Kupasti dvokoličarski šlem imao je i svoje mane, a to su pre svega velika težina i slaba stabilnost na glavi, kao i lošija zaštita od posečnih poteza usmerenih ka licu ratnika koji ga nosi. I pored toga ovakav šlem bio je jedan od najčešće primenjivan u ratovanju Bronzanog i starijeg Gvozdenog doba.
Šlem teško oklopljenih pešaka-kopljanika jeste onaj koji nazivamo tipično hetskim šlemom. U oči upada pre svega njegova karakteristična konstrukcija. Ovakav šlem ličio je na prosti kupasti dvokoličarski šlem od kojeg se naravno i razvio, ali je pored toga imao i dodatne funkcije i karakteristike. Pre svega na vrhu hetskog šlema figurirala je velika perjanica koja je počinjala prilično nisko, gotovo sa čela. Perjanica, odnosno tzv. "četka" sastojala se od dva dela, prednjeg-gornjeg koji je stajao uspravno, i zadnjeg puštenog da visi niz leđa.
Funkcija perjanice bila je da dodatno zaštiti ratnika od udarca koji je stizao direktno odozgo u šlem, kao i da se ratnik lakše raspozna na bojištu. Druga karakteristika hetskog šlema jesu štitnici za obraze i bradu, elementi koji su posebno izrađivani i pričvršćivani pomoću metalnih zakivaka. Ovakvim dodacima se lice mnogo bolje štitilo u borbi prsa u prsa, što je i bio glavni zadatak teško oklopljenih pešaka. Treća i nešto manje bitna karakteristika hetskog šlema jeste metalni dodatak na čelu šlema u vidu dugmeta ili "pupka", kao kod štitova, samo manjih dimenzija. Danas nije tačno poznata funkcija ovog elementa, možda je služio kao oznaka čina ili pripadnosti nekoj vojnoj jedinici u Hetskoj vojsci.
Ljuskasti šlem je isprva nastao ojačavanjem kožnih kapa, tako što su na kožnu podlogu prosto kačene ljuskice od bronze. Postoje dokazi međutim da su se u kasnijim vekovima i metalni šlemovi dodatno ojačavali ljuskicama, što je u velikoj meri povećavalo težinu šlema, ali i njegovu otpornost na udarce. Ovakve šlemove nosili su pripadnici dvokoličarskih trupa.
Pored ovih tipova ne smemo zanemariti ni uticaj Egejskog sveta na ratovanje u Anadoliji, pa tako i na obali male Azije pod kontrolom Heta nailazimo na šlemove od veprovih kljova, kao i na kombinovane šlemove od kože, metala i koštanih ljuskica, sa rogovima i perjanicama, tipične za ahajske-mikenske ratnike kasnog Bronzanog doba.
