ORUŽJE DANA 29.12.2014. GODINE – MAKAIRA, STARI TIP JEDNOPOSEČNOG MAČA ILI SABLJE IZ GVOZDENOG DOBA
Makaira je starogrčka reč koja je imala staro indoevropsko poreklo povezano sa makhe –borba, makhesthai – boriti se, a koja je označavala jedan tip dugačkog sečiva, generalno velikog noža ili mača/sablje sa jednom posečnom ivicom. Što se tiče oblika i funkcije makaira je bila blisko povezana sa kopisom, jednoposečnim dugačkim bodežom iz Grčke Klasičnog doba razvoja. Makaira je ipak imala starije poreklo jer se javlja još u doba Mikenske civilizacije, pa možemo zaključiti da je kopis nastao od nje. Makairu ipak smatrano oružjem gvozdenog doba jer su je najviše koristili konjanici kojih nije bilo u Bronzanom dobu.
Makairu ne možemo povezati ni sa jednim narodom niti civilizacijom posebno, jer se arheološki javlja na širem području od Bugarske, preko Grčke, Italije, sve do Španije (falkata i makaira su bila slična oružja). Makaira je u potpunosti, i po obliku i po funkciji odgovarala kineskom oružju dao, koje smo prevodili kao „sablja“.
Makaira nije imala neki definisani standardni oblik niti dužinu, već se pravila u različitim varijantama u zavisnosti od regiona sveta, i doba razvoja o kojem govorimo. Grčke likovne predstave pokazuju spartanske i persijske vojnike koji koriste mačeve sa jednom posečnom ivicom, iako je zvanični mač i Grčka i Persijanaca u to doba bio pravostrani kraći mač ksifos (ili akinaki). Od 500. god. p.n.e čini se da primena makaire postaje sve češća, a primerci iz tog doba imaju široki gornji posečni deo. Veća težina sečiva na gornjem delu oružja omogućavala je veoma moćne posečne poteze.
Grčki istoričar Ksenofon navodi da je ksifos bio uobijačeno oružje grčkog ratnika Klasičnog doba, ali da je konjica češće koristila makaire zbog snažnijeg posečnog udarca. Takva praksa slaže se sa opštim načinom naoružavanja konjice dužim posečnim tipovima oružja u svim dobima razvoja i svim delovima sveta. Grčke likovne predstave ukazuju na to da je makaira bila deblja od nešto kasnije razvijene sablje, sličnija srednjevekovnom falkionu ili mačeti.
Reč makaira očuvala se u starogrčkom, latinskom i drugim evropskim jezicima da bi označavala mač generalno. Slična reč postojala je i u starogermanskom odakle su je preuzeli i slovenski narodi, pa tako i u srpskom jeziku reč „mač“ vuče poreklo od makaire (machaira).
