TEHNIKA ZATEZANJA ASIRSKOG LUKA
Asirski strelci su zatezali svoje lukove na neobičan način. Naime, za razliku od drugih strelaca koji su lukove zatezali prema uhu ili prema grudima, Asirci su strunu vukli negde između, prema ramenu, i to je jasno posvedočeno na svim likovnim predstavama. Zbog ovoga Asirski strelci često deluju neprirodno i izveštačeno ali po njihovim zapisima zaključuje se da su oni tako uspevali da izvuku maksimalnu snagu. Moguće je da je ovaj način zatezanja bio dobro prilagođen ugaonim kompozitnim lukovima.
Strela se hvatala malo ispod pera pomoću palca i kažiprsta desne ruke. Kažiprst se pritom specifično savijao. Urez strele se potom stavljao na strunu a ova povlačila samo pomoću dva navedena prsta. Luk se za to vreme držao levom rukom sa stisnutom pesnicom i uzdignutim palcem. Strela je prolazila između palca i hvata luka,, pri čemu je palac očigledno služio kao korekcija kada bi strela neočekivano zadobila nepravilan izbačaj.
Strela se povlačila sve dok glava od metala ne pipne kažiprst leve ruke. Tada se strela otpuštala iz desne ruke. Da bi se sprečilo zadobijanje povreda ili posekotina od opuštene strune (koja je mogla gadno da poseče odnosno da udari) asirski strelci nosili su kožni štitnik koji je obavijao palac i držao se nešto ispod lakta leve ruke.
