ORUŽJE HEBREJA ZA VREME JOŠUE I OSVAJANJA KANAANA
Kakvo je bilo oružje Hebrejske vojske tokom Jošuinog zapovedništva? Ono se sasvim sigurno nije razlikovalo od egipatskog ili kanaanskog iz istog perioda. Iako se u Bibliji ne spominje mnogo različitih tipova oružja, ponajviše neka vrsta mača (Egzodus spominje I koplje), posebne vojne jedinice kako smo ih već objasnili sigurno su imale različito naoružanje. U Bibliji se koristi reč “kidon” za opisivanje mača Hebreja I to je bio srpasti mač.
Hereb je bio naziv za pravostrani mač egejskog porekla. Stariji modeli srpastog mača imali su dršku dvaput dužu od sečiva, gde je drška spajana zakivcima sa sečivom. U Jošuino vreme celo oružje – sečivo, drška, štitnici – kovani su u jednom komadu, jer se tako ostvarivala veća otpornost predmeta na udarce. Takođe, drška I sečivo dobijaju približno iste dužine. Cela dužina oružja iznosila je oko 60 cm I nosila se na pojasu jer je oblik sečiva onemogućavao nošenje bilo kakvih kanija.
Hebrejskim kidonom se seklo samo spoljašnjom ispupčenom stranom. Njime nije moglo da se probada – kao rimskim gladijusom – a nije imalo ni dovoljnu težinu da se koristi za odsečne poteze (da odseče celu ruku ili nogu protivnika). Zbog ovih ograničenja kidon se koristio samo kao sekundarno oružje teških pešaka u slučaju kada se koplje izgubilo ili slomilo. Hebrejski ratnici-osvajači su u Kanaanu ovo oružje koristili I za dokrajčivanje svih onih ranjenih neprijatelja koji bi ostali na ulicama kanaanskih gradova koje su Hebreji osvajali.
Ostalo oružje koje su koristili Hebreji u doba osvajanja Kanaana bilo je:
1.Dugačko koplje – romah; 2. Polukoplje – hanit; 3. Obični luk – kešet; 4. Praćka; 5. Različiti tipovi štita – magena.
Ova oružja biće opisana posebno.
Oružje Jošuine vojske – srpasti mač, dugačko I kratko koplje, prosti luk, praćka I štit – bili su običajena kombinacija egipatskih I kanaanskih ratnika tog doba. Hebrejima je iz naoružanja susednih naroda I protivnika nedostajalo samo jedno oružje, garzen, odnosno bojna sekira. Iako se sekira spominje desetak puta u Bibliji, ona je bila oruđe za rad, za sečenje drveta, a nikad u smislu borbe.
Takođe ima slabo dokaza o postojanju šlemova I oklopa, koji su bili relativno standardni deo opreme elitnijih delova vojske drugih naroda. Za sve ove stavke potrebno je dosta bronze, što ih je činilo skupim. Hebreji nikako nisu imali mogućnosti da svoju vojsku opreme sa dovoljno metalnog naoružanja I zaštitne opreme.
Isto naravno važi I za dvokolice. Troškovi izrade, održavanja I naoružavanja ovih mašina bili su veoma veliki. Dvokolice su pored toga zahtevale 8 do 10 ari obradive zemlje kako bi se obezbedilo dovoljno hrane za jedan par dvokoličarskih konja, za jednu godinu, što je neostvariv uslov za narod koji je još uvek nije naselio nigde.
