INDIJSKI STRELCI U GVOZDENOM DOBU
VEŠTINA RUKOVANJA LUKOM I STRELOM
Hindusi su gajili veštinu streličastva revnosnije i fanatičnije od bilo koje druge civilizacije na svetu, osim možda Kineza. Luk i strela su bili osnovno oružje kako pešaka, tako i konjice i ratnika na slonovima. Jedna osobena karakteristika hindu civilizacije gvozdenog doba jeste to da je postojalo samo jedno oružje koje su mogle da koriste sve četiri klase ratnika (kšatrija), a to je bio luk i strela.
Indijski veliki bojni luk igrao je veliku ulogu u mitologiji, veri i nacionalnom identitetu Indusa. Veliki broj najznačajnijih indijskih heroja—bogova poput Rame i Šive, kao i polubogova poput Arjune i Karne—nosili su veliki indijski luk kao svoje glavno oružje.
Indijci u vojskama zapadnijih država, poput perijske Kirove velike armije na primer, bili su čuveni kao perfektni strelci. Indijski plemić nije se mogao nadati slavi niti vojnom zapovedništvu ako nije umeo dobro da koristi luk.
INDIJSKI STRELCI U GVOZD. DOBU
Već smo rekli na koji su način indijski strelci zatezali svoj luk. Tobolac sa strelama je nošen na leđima, što se može videit na brojim starim reljefima. Pored samog luka najčešće pomoćno oružje bio je široki mač, za posecanje.
Ovakvi strelci su bili veoma efikasni u primeni luka. Iako možda nišanjenje nije bilo najpreciznije sa dugim lukom, to je nadoknađeno velikim dometom i jakim probojem. Kako su nosili i pomoćna oružja, često veoma kvalitetna poput gvozdenih mačeva, bili su opasniji od većine strelaca drugih naroda u bliskoj borbi. Ipak, to su i dalje bili strelci, i relativno lako su se slamali pod dejstvom bolje opremljenih pešaka, poput hoplita.
Istorijski posmatrano, strelci sa dugim lukovima bili su jedan od najistaknutijih aspekta indijskog ratovanja. U Indiji je ratovanje lukom i strelom bilo plemenito zanimanje i vid borbe, što je upravo suprotno helenskom shvatanju rata i vojničke časti, gde se, podsećamo, gađanje iz daljine i ubijanje neprijatelja na distanci smatralo maltene nečasnim.
Iako su hindu pešaci koristili isključivo duge lukove, od drveta ili gvožđa, postoje dokazi da su indijski dvokoličari koristili i kompozitne kraće lukove, sasvim sigurno zbog jednostavnosti primene kraćeg luka tokom kretanja.
INDIJSKI STRELCI-DVOKOLIČARI
Ovi ratnici koji su nosili naziv kšatrija arija ratas (ratnici na dvokolicama iz kaste kšatrija) predstavljali su elitu indijske vojske, kao što je to bio slučaj i drugim starim civilizacijama sveta. To su bili uglavnom plemići, ali i najiskusniji i najveštiji ratnici nekog kraljevstva. Vrhunski uzori ovih ratnika bili su hindu božanstva Krišna i Arjuna, proslavljeni dvokoličari iz hindu mitova.
Glavno oružje ratnika na indijskim dvokolicama bilo je luk i strela. Pored dugog luka, strelci-dvokoličari koristili su i kompozitni luk napravljen od tvrdih vrsta drveta, goveđih kosti i goveđih žila. Strele su nošene u tobolcima na leđima, ali i u velikim gomilama u samim dvokolicama.
Svi ratnici dvokoličari nosili su pored luka i pomoćno oružje, baš kao i strelci pešaci. To je takođe bio najčešće široki mač za posecanje. Svaka platforma dvokolica nosila je uglavnoim po tri čoveka, dva ratnika naoružana lukovima i jednog vozača. Nije bio redak slučaj međutim da bude i više ratnika na jednim dvokolicama, i do šest njih.
