VOJSKA HEBREJA TOKOM EGZODUSA – PODELA NA PLEMENSKE VOJNE JEDINICE
Još iz egipatskih izvora možemo saznati o vojsci I naoružanju Hebreja u Bronzano doba, jer su se pešaci delili na one koji su koristili koplja (kopljanici) I lukove (strelci). Kopljanici su nosili kožne prsnike radi zaštite a kao dopunsko oružje imali su srpaste mačeve, kidone. Neki od njih, ali ne I svi, nosili su pravougaone štitove, verovatno od pruća. Sve do dolaska Filistinaca u oblasti Kanaana nije korišćen duži tip bodeža (znači ni pravostrani mač). Što se tiče štitova pojavljuje se I hetski štit sa blago usečenim bokovima.
Hebreji tokom svog boravka u Egiptu nisu naravno posedovali dvokolice niti im je bilo dozvoljeno da učestvuju u dvokoličarskim timovima Egipta ili Kanaanskih gradova, u zavisnosti od toga na čijoj su se strani borili. Dvokolice su u to doba bili glavni neprijatelj lakih snaga habiru pešaka, ali upravo to im je I omogućilo da vremenom usavrše svoje načine ratovanja protiv dvokolica, što će se pokazati kao neprocenjivo važno u budućim sukobima sa Filistincima.
Čak i prilikom ulaska u Egipat habiru narod bio je naoružan kopljima, bodežima I lukovima, što je zabeleženo na egipatskom muralu iz Beni-Hasana. Kovački mehovi na magarcima ukazuju na to da su Hebreji među svojim redovima u Bronzano doba imali metalurge, kovače I zanatlije. Hebreji su međutim znali samo da obrađuju bakar I bronzu, dok su u znanju gvozdene metalurgije kasnili sa razvijenim narodima Egeja I Kavkaza, što će ih skupo koštati kasnijih vekova.
Plemenska podela Hebreja na različite vojne jedinice nije uspostavljena sve do boravka na Sinaju I borbi sa Amalecima. Na osnovu tumačenja biblijskog teksta možemo zaključiti da je vojska Hebreja nakon boravka na Sinaju bila organizovana na sledeći način:
-Na samom čelu I u izvidnici bili su ljudi Isahara čija je specijalnost bila da tumače znake iz prirode I da utvrde kuda će se Izraeljci kretati. To su ustvari bili izviđači koji su se izvežbali u sakupljanju obaveštajnih podataka.
-Iza Judejaca išla je kolona Zebulona, elitnih pešaka kopljanika koji su se borili u gustim redovima, I koji su poznavali svako oružje I umeli su da zadrže bojni poredak.
-Iza ovih dolazili su Judejci koji su bili opremljeni štitom I kopljem, dakle pripadnici obične teške pešadije. Oni su činili sredinu vojske I imali zadatak da štite zapovednika hebrejske vojske I svetinje. Ove tri vojne jedinice činile su prvu diviziju.
-Drugu diviziju činila su plemena Reuben, Gad I Simeon, sve laki pešaci sposobni za brzo reagovanje u svim smerovima. Gadi su bili naoružani džilitima I lakim štitovima, I “laki na notama kao gazele na planinama”. Vojska Simeona spominje se samo kao “hrabra družina” , verovatno u svojstvu čarkaša. Reubeni su bili naoružani lukovima I strelama.
-Efraimska divizija je bila treća u bojnom poretku I nju su sačinjavali uglavnom strelci iz plemena Manaseha, I praćkaši iz Benjamina. Benjamini su bacali kamenje I levom I desnom rukom, veština koja je savladavana još od malena, I oni su služili kao podrška ostalim vojnim jedinicama.
-Divizija plemena Dan sačinjavala je pozadinu. O Danima znamo da nisu bili semitskog porekla već da su pripadali egejskom narodu, grčkim Danajcima, koji su se asimilovali sa Hebrejiima tokom njihovog boravka u Egiptu. Verovatno je zbog drugačijeg porekla njihova uloga bila tek u pozadini vojske. Znamo međutim da su iz plemena Dan dolazili neki od najvećih junaka iz hebrejskih legendi, poput moćnog Samsona, što se objašnjava time da su Danajci baš kao I Filistinci bili telesno I fizički krupniji I snažniji ljudi od azijskih semita. Pleme Ašer je takođe bili u pozadini I oni su davali ljude da popune ostale vojne jedinice kada ove pretrpe veće gubitke.
-Poslednji položaji u bojnom poretku pripadali su Naftalima, teškim pešacima naoružanim štitovima I kopljima koji su se borili u slučaju zaseda I napada na Hebreje otpozadi.
Pored ove “redovne vojske” iz plemena Levi birani su pripadnici kraljevske garde, koji su imali isključivi zadatak da održavaju bezbednost hebrejskih vođa. Poseban levitski status lako se može videti u biblijskom tekstu. Za razliku od drugih plemena, Leviti su bili pošteđeni redovnog regrutovanja, ali zato nisu imali pravo na osvojene teritorije. Levitskim klanovima – Geršonu, Kohatu I Merariju – dodeljen je zadatak da čuvaju zapovednike I da stražare. Odgovarali su samo vrhovnom zapovedniku vojske I imali su pravo da primene silu čak I protiv drugih plemenaša. Zapovednik hebrejske vojske koristio je Levite da smiruje unutrašnje nemire I pobune u više navrata tokom rane istorije Hebreja. U jednoj takvoj pobuni koja je u Bibliji objašnjena štovanjem tuđih bogova, Leviti su pobili tri hiljade Hebreja iz drugih plemena. Upravo međutim zbog takvih krvavih dešavanja specijalan status Levita ukinut je već u doba Saula I Davida.
Uređenje Hebrejske vojske, sa izvidnicom, teškom pešadijom, lakom pešadijom, strelcima, pomoćnim jedinicama I pozadinom, bila je tipična za egipatsku vojsku Novog kraljevstva, odakle su je habiru vojnici I iskopirali. Takav bojni poredak važio je međutim u velikoj meri I kod svih drugih organizovanih vojski starog sveta.
