SAGARISI - SKITSKE (ARIJSKE) BOJNE SEKIRE/ČEKIĆI/PIJUCI
U pogrebnim skrovištima skitskih elitnih ratnika nađeno je blizu stotinu gvozdenih bojnih sekira različitih tipova. Jedan od vrednijih primeraka nađen je u čuvenoj grobnici iz Kelermesa, i on je skoro u potpunosti prekriven zlatnim pločicama. Taj konkretni primerak bojne sekire imao je glavu vrlo nalik indijanskim tomahavcima. Oštrica je ukrašena gravurama divokoza i jelena, a drška mnogim mitološkim zverima.
Skitska bojna sekira nazivala se sagaris. To je bilo oružje sa cevastom drškom i uskom oštricom, zajedničko za sve stare iranske konjaničke narode. Dakle, pored Skita sagaris su koristili i Medi, Parsi, Partani, Tohari i drugi narodi. Herodot je na primer sagaris naveo kao oružje Skita u armiji Kserska Velikog. Po grčkim mitovima sagaris su takođe koristile Amazonke.
Sagarisi su imali dugačku gvozdenu držalju i metalnu glavu sa oštrim ivicama (u kojem slučaju govorimo o bojnoj sekiri) ili tupim masivnim krajem (bojni čekić) sa jedne strane, i oštar zakrivljeni deo (poput pijuka) sa druge strane. Ovde se još jednom pokazuje sličnost sa znatno kasnije razvijenim oružjima srednjevekovnih vitezova, što istorijski dokazuje da slični uslovi i slične potrebe (potreba za probijanje jakog oklopa) dovodi do razvoja sličnih ideja i rešenja (bojni čekići i pijuci za probijanje oklopa).
Bojni čekići sa elegantnim dugačkim i tankim gvozdenim drškama služili su ne samo kao oružje već i kao simboli moći i vlasti. Vrlo lep primerak skitskog bojnog čekića nađen je u nalazištu kod Solohe.
