RAT SA AMALECIMA - RATOVANJE HEBREJA U BRONZANOM DOBU
Mesec dana nakon prelaska Crvenog mora, negde na Sinaju blizu Refidima, Hebreje su napali Amaleci (Amalekiti), pustinjsko pleme srodno sa Arapima, I između Hebreja I Amaleka odigrao se jedan omanji ratni sukob. Taj rat trajao je u dve faze. U prvom delu rata Amaleci su napali kolonu Hebreja iz zasede, I otpozadi.
Tom prilikom je poginuo veliki broj pripadnika Hebrejske pozadine I odstupnice. Kako je u međuvremenu pala noć Amaleci su prekinuli napad sa namerom da nastave izjutra. To je omogućilo Hebrejima da bolje pripreme odbranu. Na čelo hebrejskih snaga odbrane došao je mladi Jošua, vojna ličnost koja će imati veliki značaj u kasnijim ratovima Hebreja kroz pustinju kao I u samom Kanaanu. Jošua se dobro pokazao I sa svojim vojnim odredom izvršio je protivnapad pred samu zoru I potukao Amaleke.
Iz opisa u Bibliji saznajemo da su Hebreji bili (dobro) naoružani I to bronzanim mačevima, što se sasvim sigurno odnosi na srpaste mačeve, odnosno kopeše. Takvo oružje bilo je I pomoćno oružje egipatskih pešaka pa odatle sasvim izvesno potiče I naoružanje Hebreja. Pravostrani mač se još uvek nije pojavio u to doba na širem području Bliskog istoka, I neće biti korišćen u narednih dvesta godina (tek oko 1000. godine p.n.e.). Hebreji su svoje naoružanje poneli još iz Egipta svakako, jer je malo verovatno da su ga mogli izrađivati tokom svog tegobnog putovanja. Hebrejsko naoružanje je gotovo sigurno poticalo od plaćeničke službe u egipatskoj vojsci, I ne samo to, već I obuća, štitpvi, šlemovi, opasači itd.
Jošua, iako je bio mlad, je svoju reputaciju iskusnog vojnika I zapovednika stekao sigurno tokom svog službovanja kao član habiru plaćeničke vojske Egipta. Nezvanično isticanje hebrejskih prvaka iznad ostalih na osnovu ratne slave veoma podseća na način ratovanja u Ilijadi recimo, što ukazuje na to da su Hebreji tada bili u kasnom bronzanom dobu razvoja. U boju, svaki klan I pleme imaju svog vođu, koji može ali I ne mora da se podvrgne zapovedništvu glavnog ratnog vođe nad svim plemenima.
Amaleci su, sa svoje strane, bili plemenski nomadi čiji su vojni kapaciteti bili ograničeni na jahače kamila koji su bili naoružani lukovima I strelama. Kamila je pripitomljena upravo u tom geografskom području par vekova pre toga I da je ozbiljnija vojna primena ovih životinja ostvarena nešto kasnije, u 8. veku p.n.e. Amaleci su tako bili pokretljiviji I brži od Hebreja-pešaka, što je velika taktička prednost u otvorenoj pustinji. Vojna vrednost kamila naročito se isticala u bezvodnim uslovima. Svaka kamila nosila je po jednog strelca, iako kasniji Asirski reljefi prikazuju po dva čoveka na leđima jedne životinje.
Jahači kamila su bili veoma vešti u zasedama I brzim prepadima. Na brdovitom terenu ili u jarugama jahači kamila bi se našli međutim u veoma nepovoljnijem položaju. U takvim uslovima jahači su morali da siđu sa svojih kamila I bore se kao laki pešaci, naoružani tek drvenim toljagama I kraćim bronzanim bodežima.
Jošua je sa svojom vojskom iskoristio brdoviti teren u kojem su se Hebreji tada našli, I u gustim bojnim redovima napao Amaleke. Vojska Hebreja bila je naoružana kopljima I kopešima, što je bilo dobro oružje protiv jahača. Iza kopljanika išli su hebrejski strelci, verovatno naoružani egipatskim kompozitnim lukovima većeg dometa I probojne snage od prostih lukova Amaleka. Iza strelaca, verovatno po padinama brežuljaka, bili su razbacani hebrejski praćkaši, koji su mogli da dobace kamen veličine teniske loptice na razdaljinu od 150 metara.
Strelci I praćkaši su verovatno gađali same životinje, što je podjednako efektivno smanjivalo broj napadača. Amaleci su shvatili da ne mogu da probiju zid od hebrejskih kopalja, I pobegli su u svoja pustinjska staništa. Jošua I njegovi ljudi su se tog dana borili hrabro I zaslužili svoju reputaciju čvrstih I korisnih ratnika.
U ovo vreme boravka Hebreja na Sinaju I tokom sukoba sa Amalecima izvršena je I prva reforma njihove vojske, u tom smislu što je odabranu vojnu elitu (neizbežno malobrojnu) zamenila narodna vojska regruta, sa određenim brojem ratnika iz svakog plemena. Jedan plemenski odred hebrejskih vojnika zvao se alef.
