KAUNTIKAS - INDIJSKI KOPLJANICI GVOZDENOG DOBA

Ovi ratnici, naoružani kopljima i zaštićeni štitovima, činili su glavninu lake i potrošne pešadije. Većina među njima nije poticala iz kšatrijske ratničke i vladajuće kaste, već su to bili ljudi različitog (nižeg) porekla koji su iz nužde morali da se prihvataju oružja.

Njihova koplja, koja su se nosila ispod ruke, bila su načinjena od drveta ili bambusa, sa gvozdenim glavama. Korišćene su takođe i reckaste i testeraste glave za koplje, ali i brojni drugi egzotični tipovi, poput trišule, trokoplja ili trozupca.

Štitovi ovih ratnika su bili u obliku zvona ili pravougaonika, neki od njih sa bojenim šarama a drugi samo sa ojačanjima u vidu kožnih traka. Inače, većina štitova pravljena je od uštavljene goveđe kože koja je razapinjana na drveni ram.

Većina ovih siromašnih ratnika tokom ratova bila je obučena u svoju svakodnevnu odeću, sastavljenu od pregače, košulja i halja. Velika većina se takođe borila bez ikakvog oklopa i kao takvi su bili savršena meta neprijateljskih strelaca. Oni koji bi uspeli da skupe sredstva za neku opremu nosili su slabe kožne prsnike, napravljene od kožnih traka.

Što se tiče zaštite za glavu indijski kopljanici nisu mogli da se oslone ni na šta drugo osim na svoju gustu kosu koju su vezivale u pletenice i čvorove na temenu, ili na dugačke turbane sa mnogo slojeva tkanine.

Kauntikas nisu bili ni najhrabriji niti najbolji ratnici u indijskim vojskama. Ovo stoji u oštroj suprotnosti sa zapadnjačkim (helenskim) shvatanjem kopljanika kao vrhunskog ideala ratništva. Kopljanici su u Indiji čisto popunjavali brojno stanje koji su mogli jedino svojom brojnošću da poraze neprijatelje.

Istorijski posmatrano kopljanici su i pored svog niskog statusa bili najčešći tip ratnika u indijskim armijama. To se može zaključiti sa reljefa i drugih slikovnih prikaza gde su kopljanici najčešće predstavljani kao i iz mnoštva naziva za bojno koplje, poput nazubljenog koplja, džilita, koplja konjanika, itd.

Koplje je u Indiji bilo uglavnom oružje pešaka i nije se smatralo u toj meri herojskim kao luk i strela. Takođe, koplje se nije cenilo ni poput ostalih oružja za borbu prsa u prsa koja su zahtevala veštinu i ličnu hrabrost u primeni i sukobu jedan na jedan, poput bodeža, mačeva, sablji, buzdovana, sekira, čekića itd.

Indijske vojske su bile veoma obimne u poređenju sa drugim starim civilizacijama sveta. Nije bio redak slučaj da vladari kraljevina sakupe i po nekoliko stotina hiljada ratnika pod svojom komandom. To je značilo da nisu svi poticali iz kšatrijske kaste, već da je bilo i drugih slojeva društva. Koplja i štitovi su bili laki i jeftini za proizvodnju pa su seljaci i robovi dobijali upravo to kako bi se borili u ratovima.

#indija #gvozdeno #vojska #koplje #probodno