EGZODUS HEBREJA I SUKOB SA EGIPATSKOM VOJSKOM - RATOVANJE HEBREJA U BRONZANOM DOBU
Ovakvo relativno stabilno I dobro stanje po Hebreje u Egiptu završilo se kada je na vlast došao Seti I, a zatim I njegovi naslednici Ramzes I I Ramzes II. Oni su povratili mnogoboštvo u Egiptu I oštro se obračunali sa svim pristalicama prethodnog faraona Ahnetona. Kako su u službi Ahnetona sigurno bili I razni Hebreji, I to na istaknutim vojnim I državnim položajima, tako je I čitav habiru narod došao u nemilost novih egipatskih faraona. Zbog toga su novi mnogobožački faraoni isterali sve Hebreje iz državne uprave, I tlačili hebrejske regrute I plaćenike, podvrgavajući ih kuluku, to jest mukotrpnom fizičkom poslu izgradnje pograničnih utvrđenja. Kakos u Hebreji imali svoju narodnu vojsku oni su pružili otpor faraonu Ramzesu II I odlučili da se masovno isele iz Egipta, što je u Bilbiji poznato kao Egzodus.
U Bibliji se spominje kako je 600 000 pešaka pobeglo od Ramzesa ka Sukotu. Ako pretpostavimo da je 10% od ovog broja bilo vojno sposobnog stanovništva, dolazimo do brojke od 60 000 hebrejskih vojnika, što je bila veoma ozbiljna vojna sila, iako slabo obučena I sa teškim teretom svojih porodica I nomadskih domaćinstava. Pešaci su bili organizovani u brigade I bojne redove. Hebrejski zapovednici su prilikom bekstva iz Egipta odabrali da idu težim I dužim putem pored Crvenog mora, a ne uobičajenim priobalnim, filistinskim (mediteranskim) putem za Kanaan I Filistiju, što održava taktičku spremnost da zavaraju protivnika.
Egipatski faraon nije tek tako dozvolio da mu vredna radna snaga I plaćenička vojska (a potencijalno I veoma opasan neprijatelj!) umakne iz dometa već je poslao svoju vojsku na Hebreje. Egzodus je tako u stvari opis rata između kraljevske vojskeEgipta (sa sve dvokolicama) , pod vođstvom Ramzesa II, I plaćeničke vojske Hebreja, pod vođstvom ad-hok odabranih ratnih vođa. Jedan od (verovatno I glavni) ratni vođa Hebreja bio je Mojsije, ličnost koja je veoma dobro poznata iz Biblije kao prvi I najveći prorok.
Mi ga ovde posmatramo kao vojnog zapovednika koji sa svojom vojskom I narodom beži od mnogo jače I bolje opremljene vojske Egipta. Jedan od razloga zbog kojeg je vojska Egipta proganjala Hebrejce tokom Egzodusa jeste taj što su ovi verovatno u svom odlasku I bekstvu poharali nekoliko pograničnih egipatskih gradova, kako bi se opskrbili za teško putovanje kroz pustinju.
Kako se ustvari odigravalo bekstvo Hebreja iz Egipta? Ispred glavnine hebrejskih snaga išli su izviđači koji su putem dimnih I plamenih signala upozoravali narod na opasnosti, kao I na bezbedne lokacije za pravljenje logorovanja I bivaka. Vojni zapovednici su takođe davali dimne I plamene signale pomoću visokih upaljenih stubova. Ovakva vojna praksa zabeležena je I kod Egipćana, to jest na likovnom prikazu vojnog pohoda upravo Ramzesa II. Dimni I plameni stubovi spominju se I u Bibliji, ali kao božje delo (čudo) koje pomaže Hebrejima da se bolje kreću kroz pustinju.
Hebreji su stigli do Crvenog mora, u močvarnu oblast podložnu velikim promenama nivoa vode zbog plime I oseke kada su doznali da ih sustiže faraonova vojska. Ispred njih se nalazilo jedno egipatsko utvrđenje što je bila dodatna otežavajuća okolnost.
Zbog toga su hebrejski zapovednici skrenuli marš ka pustinji I tokom noći prešli prevlaku Crvenog mora dok je vladala oseka. Egipćani su prvom zorom krenuli za njima smanjujući razdaljinu ali se vratila plima I egipatske dvokolice I pešaci nisu mogli da pređu na istom mestu gde I Hebreji tek nekoliko časova pre toga. Štaviše, egipatske dvokolice su se ukopale u mulj I nisu mogle da mrdnu pa se dobar broj Egipćana podavio u visokoj vodi.
Hebreji su se tada našli u delu Arapske pustinje koji se naziva Šur I koji je vodio do Sinajske gore, plodne visoravni gde bi Hebreji sasvim sigurno mogli da predahnu I da se oporave. Mojsije, jedan od hebrejskih vođa, poznavao je tu oblast jer je živeo već neko vreme ranije u narodu Midijanita koji ju je naseljavao. Midijaniti su dosta pomogli Hebrejima jer su ih naučili kako da prežive u pustinji, I služili im kao vodiči I izviđači.
