ČAKRA, ČAKRAM—SMRTONOSNI PRSTEN ZA BACANJE
Čakram je bacačko oružje iz Indije. To je kružni odnosni prstenasti metalni predmet, sa oštrom spoljašnjom ivicom, prečnika od 12 do 30 centimetara. Takođe je poznato kao čalikar ili “prsten”. Čakram se prvenstveno bacao u borbi, na srednju razdaljinu, ali je takođe mogao da se koristi I u bliskoj borbi, iz ruke. Manja varijanta pod imenom čakri nošena je na zglobu ruke. Povezano oružje sa ovim jeste I čakri dang, štap od bambusa sa čakrijem na jednom kraju.
Najranije spominjanje čakrama javlja se u indijskim epovima Mahabharati I Ramajani, gde je opisano oružje pod nazivom Sudaršana čakra, kao oružje boga Višnu. Krišna je još jedno božanstvo koje je koristilo čakram, I njegov nadimak je zbog toga bio “čakradhari” – bacač čakrama. Čakram su u kasnijoj istoriji Indije dosta koristili Siki. Iz Indije su se različite varijacije čakrama proširile I na druge azijske zemlje. U Tibetu, Maleziji I Indoneziji čakram nije bio pljosnat već u obliku kupe. Mongolska konjica koristila je slično bacačko oružje sa šiljcima.
Čakram se tradicionalno pravio od čelika ili mesinga koji se kovao u kružni oblik. Dva kraja su se spajala mehanički a zatim I termički. Mnogi primerci čakrama su pored ovoga bili I bogato dekorisani gravurama ili inkrustracijama od zlata, srebra, mesinga.
Već smo rekli da su manji primerci bili prečnika od 5-12 cm, I oni su se zvali čakri. Veći primerci međutim mogli su da budu I preko 30 cm, skoro kao neki manji štit, I nazivali su se vada čakra. Vade čakrami nosili su se oko vrata I bacali vertikalno na neprijatelje. Primena čakrama u borbi uglavnom zavisi od njegove veličine.
Čelični čakrami standardne veličine, recimo oko 15 cm u prečniku, mogao je da se baci na razdaljinu od 50 metara, dok su mesingani bacani I preko 100 metara daleko, zbog manje težine I bolje aerodinamičnosti. U borbi, čakram se bacao potezom ispod ruke, kao savremeni frizbi. Češće je bilo vertikalno bacanje međutim, da bi se izbeglo slučajno povređivanje sadruga sa leve I desne strane. Skup čakrama mogao je brzo da se izbaci, jedan po jedan čakram, kao šurikeni.
Sa slona ili konja čakram se lakše bacao od koplja ili strela. Zbog svog aerodimaničnog kružnog oblika nije lako skretao sa putanje pod dejstvom vetra.
Ali najupečatljiviji način bacanja (najrizičniji pritom, I najteži za savlađivanje) bio je tajani metoda, gde se oružje vrtelo oko kažiprsta uzdignute ruke a zatim izbacivao pravovremenim cimom zgloba. Cimom se dodavalo na snazi I dometu.
Uvežbani ratnik mogao je da vrti čakram na jednom ruci dok bi u drugoj držao veći primerak za borbu prsa u prsa. Tajani tehnika ostala je “originalna tajna” Indije I nije primenjivana u drugim zemljama.
Pored svih ovih načina primene čakram je mogao da se nosi I na ramenima. U tom slučaju je korišćen za posecanje neprijatelja u brzom prolazu kroz neprijateljske redove.
