HABIRU PLAĆENICI U EGIPTU - RATOVANJE HEBREJA U BRONZANOM DOBU
Sukobi Abrahama I njegovog klana sa banditima sirsko-mesopotamskih stepa na putu do Egipta
Sukob hebrejske narodne vojske sa kraljevskom vojskom Egipta tokom povlačenja iz Egipta (Egzodusa)
Sukobi protiv amaleka u Arapskoj pustinji
Sukobi protiv Midijanita – na granici Arabije I Kanaana
HABIRU – PLAĆENICI EGIPTA TOKOM NOVOG KRALJEVSTVA
Vojna istorija Izrailjaca tokom biblijskog perioda počinje sa Egzodusom (1275-1225. god. p.n.e.), odnosno Izgnanstvom hebrejskog naroda iz ropstva u Egiptu, otprilike u vreme kada su se dešavala previranja I seobe I među svim ostalim narodima Egeja, Bliskog istoka I centralne Azije. Hebreji su u to doba bili zaostali plemenski nomadski narod koji je izbavljenje od siromaštva I gladi potražio u blizini Egipta, to jest Hebrejski muškarci radili su za Egipatske vladare kao graditelji I vojnici. Hebreji su inače u Egipat stigli u doba Novog kraljevstva I vladavine faraona Amenhotepa III (1417-1378 god. p.n.e.)
Egipćanima u doba Novog kraljevstva su oni bili poznati kao habiru, lutajuća grupa azijatskog naroda u Palestini I Siriji. Ponekad se opisuju kao ratnici koji ratuju protiv Egipta, a ponekad I kao etnički vojni odredi unutar egipatske vojske. Po tome možemo zaključiti da su Hebreji u to doba činili plaćeničku vojsku Egipta. Egipćani ih zovu “lutalicama”, “izgnanicima”, “banditima” ili “prolaznicima”. Kažu za njih da samo ratuju ali da ništa ne osvajaju niti šta ima od njih da se osvoji. Da ne bi pljačkali I pustošili egipatske plodne doline, faraon je habiru narodu dozvolio da se nasele u krajišnim delovima Egipta, u delti, I pograničnim krajevima Kanaana, poput grada Gošena .U tim krajevima su prolazile sve osvajačke vojske, I oni su bili podložne vojnim napadima. Habiru narod je tako služio kao odbrana Egiptu od daljih napada Azijata, kao svojevrsni krajišnici.
Ne postoji nikakva sumnja da su habiru ratnici mogli biti veoma vredno vojno sredstvo. Čini se das u bili posebno vešti u gerilskom načinu ratovanja po brdovitom terenu, gde su se vešto skrivali, pravili zasede I iznenada napadali neprijatelja. Imali su reputaciju čvrstih ratnika, I poslušnih vojnika koji su bili jednaki elitnim jedinicama u redovnoj vojsci Egipta. Takođe se habiru spominju I kao konjanici izviđači, što je prvo spominjanje konjice u starom Egiptu. Međutim, kako je egipatska kontrola u Kanaanu slabila habiru vojni odredi su sve češće ratovali na strani kanaanskih gradova a protiv Egipta. Egipatski faraon Seti I (1315-1300 god. p.n.e.) morao je često da se bori protiv habiru pljačkaša I bandita oko egipatskih tvrđava u Kanaanu.
Neki od Hebreja uspeli su čak i da se popnu koju stepenicu više u egipatskoj državnoj i vojnoj hijerarhiji. Dokaz za to nalazimo i u samoj Bibliji, gde se Josif spominje kao svojevrsni veliki vezir, odnosno bliski savetnik faraona. Semitski odnosno kanaanski vojni zapovednici imali su svoje mesto u egipatskoj državnoj službi, što zaključujemo i iz egipatskih i asirskih pisanih i likovnih izvora. Tako je na primer jedan istaknuti Sirijac služio kao zapovednik stražara poljoprivrednih skladišta i silosa, što je bila veoma značajna pozicija. Zbog toga možemo opravdano pretpostavljati da su i neki od Hebreja mogli služiti kao zapovednici u vojsci egipatskih faraona, od Amenhotepa, preko Ahnetona do Setija I. Posebno veliki vojni značaj su hebrejski vojnici-plaćenici u Egiptu imali tokom vlasti Ahnetona koji je pokušao nasilno da uvede jednoboštvo, pri čemu se u velikoj meri oslanjao na pomoć Hebreja koji su takođe težili ka poštovanju samo jednog boga.
