PARAŠU—BOJNA SEKIRA STARIH INDUSA
Pored mačeva i buzdovana indijski ratnici gvozdenog doba često su bili opremljeni i bojnim sekirama. Stari naziv za indijsku bojnu sekiru, koja potiče još iz gvozdenog doba, jeste parašu. Indijske bojne sekire su generalno bile velike i dugačke i držale se sa dve ruke, ali su takođe postojale i manje, jednoručne varijante.
Indijske sekire su pored toga mogle da budu i dvosekle, što je možda uvoz sa zapada (sa Krita?), ili sa oštricom na jednom i šiljkom na drugom kraju sečiva. Obično su bile dugačke preko 1 metar dužine. Parašu se obično pravio od gvožđa ili čelika. Posečna ivica je bila široka. Držalja se često povezivala kožnim vezicama sa rukom, kako bi se ostvario bolji hvat i stisak.
Parašu je kao i mnoga druga indijska oružja, povezivan sa hindu bogovima. U ovom slučaju u mitovima se opisuje kako je gospodar Šiva dao Parašurami, šestom avataru Višne, dao neobično oružje sa širokim sečivom. Parašurama (čije ime znači Rama sa parašuom) koristio je svoje oružje da svet oslobodi vlasti tiranskih kšatrija. Naravno, ovo božansko oružje imalo je i natprirodne moći.
Hindu bog Parašurama sa svojim oružjem, dugačkom bojnom sekirom—parašuom. Ovakav tip bojne sekire stvarno je bio u primeni u Indiji gvozdenog doba
