KOPEŠ, SRPASTI MAČ IZ SUMERA, KANAANA I EGIPTA
SPECIFIČNO POSEČNO ORUŽJE IZ STAROG SUMERA
Kopeš, srpasti mač ili mač-srp, jeste egipatski naziv za kanaansko oružje upravo tog imena. U staroj Asiriji je poznato kao sapara. Njegovo poreklo može se pratiti unazad sve do Sumera i trećeg milenijuma pre nove ere.
Tipični kopeš je dugačak tek 50-60 cm, mada postoje i kraći primerci, tako da još uvek ne možemo govoriti baš o “pravom” maču ili sablji, već više o nekoj vrsti specifičnog dugog noža-srpa. Oblik, tj. luk oštrice kopeša je bila tako osmišljena da se njome može “hvatati” štit protivnika ili da se olakša razoružavanje protivnika. Na samom početku srpasti mačevi su izrađivani od bronze a kasnije od gvožđa.
Grafički prikazi kopeša, srpastog mača iz starog Sumera. Vidimo da sama oštrica nije imala uvek “identični” oblik, njena dužina,, zavijenost i pregib varirali su od primerka do primerka
OŠTRICA KOPEŠA
Oštrica, to jest sečivo kopeša je naoštreno samo sa spoljašnje strane zakrivljenog kraja. Kopeš se razvio od epsilona ili sličnih sekira srpastog oblika koje su korišćene u ratovima. Međutim, sam kopeš nije sekira. Za razliku od sekire kopešom se nisu činili udarački potezi, već samo posečni, kao sa kasnije razvijenom sabljom. Kopeš je bilo specifično oružje jednog doba i nestalo je iz upotrebe oko 1300. godine p.n.e.
Krajnje specifičan oblik kopeša. Nisu međutim svi primerci bili identične veličine, zakrivljenosti i mesta prelamanja oštrice. Neki komadi više nalikuju običnim srpovima, drugi pak dugačkim sabljama, a treći dugačkim zakrivljenim noževima—handžarima.
Egipatski kopeš koji je pripadao Tutankamonu (oko 13000 god. P.n.e.) Dole je prikazan manji kopeš iz doba Sumera (iz grada Lagaša) oko 2000. god. p.n.e. Ispod njega je prikazan kopeš iz Hebrona (Judeja) iz nepoznatog doba, i na kraju, poslednji Asirski kopeš, iz doba 1300. god. p.n.e
SRPASTI MAČ KROZ ISTORIJU
Prvi prikaz kopeša kao oružja jeste na više puta spominjanoj Steli lešinara, sumerskom izrezbarenom kamenu sa temom građanskog rata. Na tom prikazu vidi se kralj pobedničkog grada kako drži srpasti mač. Dakle, ovo oružje je korišćeno u ratovima još 2300 god. p.n.e., a stoga vrlo verovatno i znatno ranije.
Iako “izmišljen” u Mesopotamiji, kopeš kao oružje svoju najveću primenu doživljava u starom Egiptu. Mnogobrojni faraoni prikazivani su kako drže kopeš, a neki stvarni primerci ovog oružja otkrivani su u kraljevskim grobnicama, poput dva kopeša u grobnici Tutankamona. Iako su neki od njih bili oštri i u primeni, mnogi primerci iz grobnica bili su tupi, predviđeni stoga samo za ceremonijalno pokopavanje sa pokojnikom.
Možemo primetiti tendenciju da je prvobitni dizajn kopeša iz starog Sumera bio vrlo nalik kamenom srpu koji se koristio u poljoprivredne i ritualne svrhe, a retko kad i kao samo oružje, dakle kao kratko i vrlo zakrivljeno oružje, da bi, prenoseći se na Zapad preko oblasti Kanaana (Izraela i Judeje) dobijao sve izduženiji oblik sa manjom krivinom i ne toliko izraženim prelomom negde na sredini. Kada se kopeš vratio u oblast Mesopotamije u doba Asirije (oko 1300 godine p.n.e) to je već bilo oružje nalik kasnijim istočnjačkim sabljama, zbog čega možemo pretpostavljati sa velikom dozom sigurnosti da je upravo on predstavljao uzor i model za nastanak ovog naprednijeg tipa oružja.
