EPSILON SEKIRA - STARI TIP POSEČNE SEKIRE U BAKARNOM I BRONZANOM DOBU
ORUŽJE SIROMAŠNIH
Epsilon sekira, ili samo epsilon, jeste tip bojne sekire koja je takav svoj naziv dobila zbog sličnosti sa grčkim slovom epsilon ( ). Epsilon sekira je dosta korišćena širom Bliskog istoka u Bakarnom i Bronzanom dobu, da bi se njena primena odatle proširila na stepe Evroazije, istočnu Evropu, a odatle i na Skandinaviju. Epsilon je takođe bio prisutan u Egiptu,opisivan pomoću egipatskih hijeroglifa, gde ratnik nosi epsilon i štit, što je navelo strućnjake da pretpostave da je epsilon sekira bila manjih dimenzija i da je praktično korišćena kao jednoručno oružje.
Savremena replika bronzane epsilon sekire koja je verovatno korišćena u III i II milienijumu pre nove ere. Vidimo da oštrica nalikuje grčkom slovu € (epsilon) po čemu je oružje i dobilo naziv
Epsilon sekira se zbog svog izgleda i načina izrade povezuje sa kopešom, srpastim mačem, što je oružje koje će biti opisano na narednoj stranici, i to tako što se veruje da je epsilon sekira služila kao uzor i preteča kopeša, mada je verovatnije da su se ova dva oružja izrađivala i primenjivala istovremeno. Neki istoričari su epsilon nazvali “kopešom za siromašne” zato što je to bilo dosta jeftinije oružje za izradu i što su ga uglavnom koristili pripadnici lake “neredovne” pešadije, uzimanih iz redova seljaka i robova, dok su glavne snage bile opremljene kopešom.
Morfološka povezanost između epsilona i kopeša. Strućnjaci i dalje nisu sasvim sigurni da li je epsilon zaista bio preteča kopeša i služio kao uzor za ovo kasnije i naprednije oružje, ili su ova dva oružja ipak postojala i bila primenjivana istovremeno.
GLAVA EPSILONA
Glava epsilona je pravljena od bakra ili bronze a zatim se pričvršćivala na držalju pomoću kukica. Oružje zbog toga nije bilo najizdržljivije na udarce pa je i njegova moć da probije oklop bila ograničena. Zbog toga je najčešće korišćena protiv slabo oklopljene pešadije. Glava sekire se za drvo hvata na vrhu i dnu, ali i na sredini radi stabilnosti, pomoću kuka iskovanih od samog metala koje ulaze u pripremljene ureze na drvetu, tako da se dobija karakterističan epsilon oblik. Preko mesta spojeva se obično vezivala kožna traka radi dodatnog ojačanja.
OBLIK OŠTRICE
Epsilon je nešto ograničenija od Bardiša (oružje slično helebardi koje se pojavilo u mnogo kasnijem dobu u Evropi) po tome što joj se oštrica ne prostire dalje od dohvata drvene držalje. Zbog toga se epsilon ne može koristiti kao oružje za probadanje već se oslanja isključivo na snagu zamahaja ratnika koji je koristi. Sama oštrica, to jest glava epsilona mogla je da ima unekoliko različite oblike, elegantniji i duži, ili masivniji i kraći, ali s obzirom na ograničenje spoja u tri tačke, svi različiti oblici morali su ipak biti međusobno veoma slični.
Epsilon (€) sekire sa dužim držaljama, bile su svojevrsne helebarde bronzanog doba. Epsilon je u stvari predstavljao posečni tip sekire (za razliku od kasnijeg i naprednijeg probojnog). Kako generalno oštrica nije trpela veliki pritisak, način njenog spajanja sa drškom nije bio od većeg značaja. Posečna sekira je efikasna protiv neprijatelja koji ne nose oklop za telo i šlem, što je bio čest slučaj u Africi. U Aziji sa druge strane, pa tako i u oblasti Kanaana, situacija je bila drugačija. Tamo su ratnici češće imali bar neku vrstu oklopa pa epsilon sekira nije bila od neke posebne koristi u ratnim naporima Egipta da se proširi u Aziji. Egipatska pešadija naoružana epsilon sekirama obično je slata u boj tek kada bi neprijatelje oslabeli strelci. Epsiloni su bili efikasniji u posecanju i dokrajčivanju ranjenih i uspaničenih protivnika nego u proboju bojnog poretka i odlučivanju o ishodu bitke. Zbog toga su epsilon sekire nosile tek rezervne pomoćne trupe u Egiptu, a u Bitci kod Megida ovakav tip oružja mogao je da ima tek marginalnu ulogu.
