PRIRUBNE SEKIRE - PROSTI TIP SEKIRA U STARIJEM BRONZANOM DOBU
Prirubna sekira je posebno oružje iz bronzanog doba, koje predstavlja pokušaj da se popravi tehnika spajanja glave sekire sa držaljom, tako što se pravi podužni prirub sa graničnicima koji ide duž vrha drvene držalje i sprečava glavu sekire da se pomera tokom udaranja. Ovo je bio tek početni dizajn u nizu, ne naročito savršen, jer graničnici nisu uspevali da spreče pomeranje glave prilikom jačih udaraca, to jest glava sekire nije baš bila savršeno fiksirana, što je moglo da predstavlja potencijalnu opasnost za osobu koja vitla sekirom. Zato se tokom vremena pokušalo sa drugim načinom spajanja glave i držalje, tzv. palstavama.
Tri dobro očuvane prirubne sekire iz kolekcije muzeja praistorije iz Francuske. Metalni prirub se ubacuje u drvo i tako fiksira graničnicima a zatim i obmotavanjem traka ili oblepljivanjem smolom.
Prirub kod ovog tipa sekire, to jest zadnji deo glave koji se priljubljivao uz drvo, mogao je imati različite oblike i dužine. Neke glave su imale kratke prirube a neke dugačke, neke su bile konveksnog oblika a druge sa oštrim ivicama. U izvesnim slučajevima dugački prirubi su bili savijani ka unutra kako bi obuhvatili držalju, što je dovelo do još naprednijeg tipa spajanja, tzv. sekire sa krilcima.
Još nekoliko prikaza proste prirubne sekire. Iz različitih uglova. Istureni deo drvene držalje ulazi u prostor između graničnika i na taj način se sekira fiksira.
Neke od prirubnih sekira imaju omče koje služe kao dodatna tačka fiksiranja glave za držalju, jer se kroz omću mogao provući kanap ili vrpca.
