PALSTAVA—DRUGI KORAK U RAZVOJU BRONZANE SEKIRE (POSLE PRIRUBNE SEKIRE)

Palstava je rani tip bronzane sekire. Bila je čest primer u srednjem bronzanom dobu na severu, zapadu i jugozapadu Evrope. U tehničkom pogledu, iako se unekoliko razlikuju precizne definicije, sekira se označava palstavom ako je spojena sa viljuškastom drvenom držaljom pomoću priruba sa izlivenim graničnicima. Razlika stoga u odnosu na prirubnu sekiru jeste što graničnici nisu prosto iskovani od ravnog priruba jednom kada se ravna sekira izlije iz kalupa, već su graničnici predviđeni u samom kalupu i tako izliveni, što daje unekoliko čvršći prirub.

Izgled stare bronzane palstave. Već iz samog opisa možemo shvatiti da nije bilo neke suštinske razlike između palstave i prirubne sekire, osim u načinu oblikovanja graničnika na prirubu

Sekira je mnogo deblja na delu oštrice nego na delu priruba. Sam izraz “palstava” popularizovali su danski arheolozi koji su pozajmili termin “palstab” iz islandskog. Da bi stvar bila još zbunjujuća, originalni palstab nije sekira već alatka za kopanje. Međutim termin se vremenom odomaćio među skandinavskim i nemačkim arheolozima i ostao kao takav.