NAVLAČNA SEKIRA—ZAVRŠNA FAZA U RAZVOJU PRIRUBNIH SEKIRA STARIJEG BRONZANOG DOBA
Uzori za izradu navlačnih sekira potiču iz primera prirubnih sekira, palstava i sekira sa krilcima koje su prve ljudske civilizacije izrađivale i koristile u srednjem bronzanom dobu. Kao što to obično biva razvoj jedne ideje često je duže vremena kvantitativni—u ovom slučaju prosto povećanje veličine graničnika, da bi se na kraju iz toga (naizgled odjednom) izrodila kvalitativna promena, što se u slučaju navlačnih sekira odnosi na odbacivanje graničnika i uvođenje “navlake” od metala koja se stavljala celim obimom oko isturenog dela drvene držalje.
Na ovaj način metal naleže na drvo svom raspoloživom površinom pa je tako spoj sasvim dobar i glava sekire nema načina da se odvoji od drške. U Evropi su se ovakve sekire pojavile krajem bronzanog doba, oko 1000. godine p.n.e a na Bliskom istoku (u oblasti plodnog polumeseca) znatno ranije, verovatno već oko 2000. godine p.n.e.
Kompletna navlačna sekira, sa sve drvenom držaljom, i dva primera glave od bronze, jedna iz Azije (gornja), a druga iz Evrope (donja) kasnog bronzanog doba
Navlačna sekira je bitna vojna inovacija Sumera u bronzanom dobu, i ona će imati veliki uticaj na buduće ratovanje. Ranije su se kovači i oružari mučili da bi održali glavu sekire čvrsto spojenom za drškom, posebno kada se radilo o primercima sa intenzivnom upotrebom, kakva je ona u ratu. Sumerani su izmislili izlivenu bronzanu navlaku koja se stavljala preko drške a zatim učvršćivala vezama.
Pojava navlačne sekire je verovatno posledica uvođenja primitivnih oblika oklopa za telo i potrebe da se ovakav oklop u boju probije sa dovoljno jakom silom. Sekire koje su pravljene kasnije dobijale su sve užu i užu glavu (vrh) kako bi mogao da se probije bronzani oklop. Sekira će od bronzanog doba ostati sastavni deo bojišta širom sveta u sledećih 2,000 godina.
