FILISTINSKA KOPLJA - DUGAČKO GVOZDENO KOPLJE I DŽILIT SA KONOPCEM
GVOZDENO KOPLJE – Golijat nosi koplje sa masivnom glavom za koju se u Bibliji kaže da teži 600 šekela, otprilike 7 kg. Takvo koplje se sasvim sigurno ne može bacati, pa čak i da je ratnik džinovskog rasta kako su Hebreji opisivali Golijata. Još u Bronzano doba razvoja Bliski istok je bio poznat kao mesto izrade i primene neuobičajeno velikih koplja, gotovo kao mačevi na dugačkim držaljama, pa se oružje Golijata možda odnosi na takav neki primerak.
DŽILIT SA PROREZOM I KONOPCEM – To je bila egejska inovacija. Filistinski džiliti su imali prorez u navlačnom delu glave džilita kroz koji se provlačio konopac. Konopac je čvrsto obmotavao oko držalje džilita. Kada se džilit bacao konopac se povlačio i time je stvarao moment sile koji je rotirao džilit. Rotiranje je stabilizovalo let džilita i omogućavalo veći domet i preciznost.
Uobičajeno oružje bliskoistočnog dvokoličara bilo je kompozitni luk sa strelama, ali je on nosio i pomoćna odnosno dopunska oružja koja su dobijala pravu svrhu u situacijama kada bi se dvokolice polomile, onesposobile ili zaglavile na nezgodnom terenu. Tada se ratnik nalazio u bliskoj borbi sa protivnicima pa je dugačko koplje za probadanje, odnosno odbijanje napada bilo nezamenljivo.
Ako su Filistinci pripadali egejskoj vojnoj tradiciji, a svi dokazi upućuju na to, tada uopšte nije čudno što je Golijat bio naoružan dugačkim kopljem, jer za razliku od azijskih dvokoličara, mikenski dvokoličari na primer, retko kada su koristili luk i strele, već su se u najvećoj meri oslanjali na koplja. Koplje je bilo takođe i glavno oružje hetskih dvokoličara.
Da zaključimo, Golijat je opremljen štitnicima za noge poput onih iz stare Grčke, dok je njegovo koplje isto ono kakvo su koristili dvokoličari egejsko-anadolskog sveta, uključujući i same Filistince. Njegov ljuskasti olop, srpasti mač i pomoćni ratnik-štitonoša jesu elementi preuzeti iz tradicije ratovanja sa Bliskog istoka.
