ORUŽJE DANA 09.11.2014. GODINE – KILIJ, TIP TURSKE SABLJE
Kilij (od turske reči kılıç koja znači prosto „mač“) je jedan od brojnih tipova jednoručnih i jednostranih zakrivljenih sablji koje su koristili turski narodi i sa njima povezane kulture tokom istorije, počevši još od Avara i Gokturka, Ujgura, Seldžuka, Timurida, Mameluka, Otomana, i kasnijih turskih država centralne Azije (kaganata). Takve sablje razvile su se od zakrivljenih sečiva centralnoazijskih naroda (Skita i srodnika) još iz Klasičnog doba.
Kilij, kao posebni tip sablje bio je naročito značajno oružje među Otomanskim turcima i Mamelucima iz Egipta, krajem 15. veka. Najstariji primerci kilija imali su dugačko sečivo koje je bilo veoma zakrivljeno još od drške, sa proširenjem u gornjoj polovini. Prošireno sečivo se naziva jalman i ono znatno doprinosi posečnoj snazi sablje.
Krajem 18. veka kilij doživljava velike promene u obliku, za razliku od šamšira, sličnog tipa (persijske) sablje koji ostaje nepromenjen. Sečivo kilija se smanjuje, još više zakrivljuje i proširuje sa izraženijim jalmanom. Pored toga, ovakve sablje se prave sa štitnikom u obliku slova „T“. Time je omogućeno da se kilij sve više koristi za probodne pokrete za razliku od šamšira koji ostaje veran posečnoj funkciji.
Nakon Otomanske invazije na Balkan, kilij se pojavljuje i među evropskim narodima, naročito među Grcima, Rusima, Ukrajincima, Poljacima, preostalim slovenskim narodima i Mađarima. Srbi su ovakve tipove sablji imali prilike da koriste još od najranijih dana naseljavanja na Balkan, i to preko kontakta sa Bugarima, Pečenezima i Kumanima. Ruski kozaci i narodi Kavkaza prihvatili su kilij i dalje ga razvijali pod nazivom šaška.
