VERIŽNI OKLOP (VERIŽNJAČA) - KARAKTERISTIKE
Verižni oklop obezbeđivao je vrlo dobru odbranu protiv posečnih udaraca od strane oštrog oružja, kao i protiv prodora probojnim tipova oružja. U stvari, utvrđeno je da se kvalitetno izrađen lančani oklop ne može probiti ni jednim uobičajenim oružjem koje je korišćeno tokom Srednjeg veka. To je važilo za sve tipove oružja osim samostrela koji je i doveo do opadanja primene verižnog oklopa u kasnom srednjem veku Evrope.
Generalno govoreći, otpornost veriga na udarce zavisi od četiri faktora: 1) metode spajanja prstenova—savijanjem, zakivanjem ili vrelim spajanjem; 2)materijala koji je korišćen—bronza, obično gvožđe ili čelik; 3) gustine upletanja prstenova (gušća mreža može se probiti samo tanjim i oštrijim vrškovima oružja); 4) debljine metalnih prstenova—ova dimenzija kretala se najčešće u rasponu od 14 do 18 mm.
Slike - Ratnik sa verižnim oklopom na sebi nije naravno bio nesavladiv i nepovrediv, ali dokle god se zaklanjao štitom i održavao na nogama nijedno oružje nije moglo da mu nanese smrtonosnu povredu
Lančani oklop pružao je ogromnu prednost ratniku u borbi jedan na jedan protiv neprijatelja koji nije nosio nikakav oklop. Uz solidnu vojničku spremu i praksu, skoro da je bilo nemoguće ubiti ratnika opremljenog verižnjačom bilo kojim oružjem za borbu prsa u prsa, dokle god bi ovaj uspevao da se održi na nogama i štiti vrat i lice od udaraca.
Kada prstenovi nisu zakovani, dobro usmeren probod mačem ili kopljem može da probije verižnjaču, dok bi snažan udarac helebardom ili velikom sekirom mogao u potpunosti da rasturi takav oklop. U Indiji su na primer za probijanje laganijih varijanti verižnog oklopa osmišljeni posebni bodeži zvani katari koji su se zbog svog neobičnog oblika gurali čitavom snagom šake i podlaktice.
Slike - Neki od načina da se savlada ratnik opremljen verižnim oklopom bili su recimo da se ovaj “izudara” nekim teškim oružjem poput buzdovana i sekire, ili da se probije kopljem na mestu spoja verižnih elemenata
Mnogo je lakše međutim bilo da se tokom borbe protiv teško oklopljenog pešaka pokuša sa pronalaženjem “rupa” u oklopu nego da se on probije. Istraživanje skeleta poginulih u srednjevekovnim borbama u Švedskoj pokazalo je da većina ubijenih ima rane po nogama koje su ostajale slabije zaštićene.
Pored ovoga nabrojanog, savitljivost verižnog oklopa značila je da bi udarac preko oklopa dovodio do bola i povrede, sa potencijalno opasnim nagnječenjima i traumama tkiva, čak i kada ne bi dolazilo do proboja oklopa. Lančani oklop je svakako bio loš izbor za zaštitu glave. Ratnici sa verižnjačama obično su nosili lančane kapuljače a preko njih i šlemove od punih ploča.
