VERIŽNI OKLOP (VERIŽNJAČA) - DEFINICIJA I ISTORIJA
Verižnjača je tip zaštite za telo ratnika koja se sastoji od malih metalnih prstenova koji su međusobno povezani tako da čine lanac (verige) odnosno mrežu prstenova. Iako je pločasti oklop nastao kasnije i smatra se tehnički superiornijim u odnosu na verižni tip, mora se primetiti da je lančani oklop ostao u primeni među svim kulturama koje su naučile da koriste gvožđe, i to u dobrom delu prethodna tri milenijuma. To je bez ikakve sumnje najuspešniji i najprilagodljiviji tip oklopa za telo ratnika koji je ikad smišljen.
Najstariji primerak verižnjače nađen je u grobnici keltskog ratnika blizu mesta Klumesti u Rumuniji. Njegov izum se shodno tome (ali i zbog drugih razloga) pripisuje Keltima, ali postoje dokazi da su i Etrurci prilično rano koristili verige, i to od 4. veka p.n.e.
Verižni oklop je mogao nastati po uzoru na stariji ljuskasti tip oklopa iako ovo nije dokazano. Verižnjače su se iz oblasti Evrope proširile vrlo brzo na prostor Severne Afrike, Bliskog istoka, centralne Azije, Indije, Tibeta, Koreje i Japana, pa početkom novog milenijuma su gotovo sve ratničke kulture sveta prihvatile ovaj izum i njegovu primenu na bojištu.
Lančani oklop je ostao u primeni i u 21. veku kao deo zaštitne opreme policije i vojske protiv proboda i poseka, u odelima ronioca protiv napada ajkula, i u drugim aspektima rada i života.
