PEŠIJERA ILI RIBLJI BODEŽ - GRČKO MRAČNO DOBA
Već smo objasnili na stranicama o skitskom i asirskom oružju da se u starijem gvozdenom dobu mačevi ne razvijaju od bodeža (kao što je bilo normalno u bronzanom dobu) nego da je upravo suprotno, mačevi se skraćuju i pretvaraju u nove tipove bodeža koji su bili zgodniji za zgusnuti način ratovanja u falangama. Ovo se pokazuje kao tačno i kod bodeža starijeg gvozdenog doba u oblasti Egeja.
Tipovi bodeža, baš kao i posečnih mačeva, prate inostrane modele i uzore. U post-mikenskom periodu javljaju se dva glavna tipa. Prvi se naziva “pešijera bodež” ili “riblji bodež” i on je otkriven na Kritu i na Kikladskim ostrvima iako nije bio čest primer u oblasti Egeja. Njegove glavne karakteristike jesu uska, izdužena ovalna oštrica, ne duža od 25 cm, i blago izbačen središnji greben. Hvat je uzan i sa krilcima, i obično se završava oblikom ribljeg repa.
Drška pešijera bodeža pričvršćivana je putem zakivaka u osnovi sečiva. Veruje se da je poreklo ovog tipa bodeža ležalo u Severnoj Italiji, iz Teramar kulture ili finalne bronzane kulture Apenina (proto-Kelti, Italici).
