RATNI ČEKIĆ - OPIS I PRIMENA
Ratni ili bojni čekić (malj) je tip oružja iz kasnog srednjeg veka namenjen za blisku borbu prsa u prsa, sa izgledom koji podseća na običan čekić—alatku za mnogobrojne namene. Konstrukcija ratnog čekića je relativno jednostavna i ovakvo oružje sastoji se od drške i glave. Drška sa svoje strane može biti različitih dužina, pa tako najduži ratni čekići mogu po tome nalikovati helebardama dok najkraći nalikuju buzdovanima.
Dugački ratni čekići računaju se kao oružje na motkama (eng. Pole weapons) i koriste protiv konjanika, dok se kraći naravno više koriste u bliskoj borbi pešadije, ili sa konja. Kasnije varijante ratnih čekića često su imale šiljak sa jedne strane glave, čime je oružje dobijalo raznovrsnije primene (pored tupog udarca moglo se vršiti i probadanje, probijanje oklopa i slično).
Ratni čekići su se javili kao rezultat sve jačih i otpornijih punih čeličnih oklopa na bojištima kasnog srednjeg veka tokom 14. i 15. veka. Površina ovakvih oklopa bila je tvrda baš kao i ivice tadašnjih napadačkih oružja i sečiva, pa se sečivo pri udaru u ovakav oklop odbijalo i odskakalo (rikošetiralo).
Mačevi ili glave bojnih sekira mogle su da ostvare tek površni udar, gubeći mnogo od svog efekta, posebno na vrlo zakrivljenim šlemovima tog doba. Ratni čekić sa druge strane, zbog pljosnatog oblika jedne strane glave omogućavao je prenos pune snage udara na metu.
Ratni čekići i njihove glave, posebno kada se postave na dugačku motku, mogu napraviti oštećenja i povrede bez proboja oklopa, već preko njega. Konkretno, oni prenose udar preko metalnog sloja, pa tako mogu onesvestiti i ratnika sa najdebljim šlemom, a pri najjačim udarcima i ubiti. Sečiva ili koplja su tako ostala da se koriste protiv drugih delova tela, tamo gde je bio moguć proboj, a ne u predelu glave i grudi.
Šiljasti kraj ratnog čekića mogao je da se iskoristi za probijanje oklopa neprijatelja, ili razbijanje štita. Kada je korišćeno protiv konjanika ovo oružje se moglo usmeriti ka nogama konja ili za upotrebiti za obaranje jahača na zemlju gde bi se dokrajčivao nekim drugim oružjem. Sa druge strane i konjanici-vitezovi vrlo su često kao deo svoje opreme imali ratni čekić, gde bi udarac sa visine uglavnom bio smrtonosan po one pešadince koji bi imali takvu nesreću da se nađu ispred konjanika sa takvim masivnim oružjem.
Ratni čekići su izgleda dosta korišćeni tokom Srednjeg veka, naročito pri njegovom kraju. Međutim, masivni čekići poput Torovog Mjolnira ili onih koji se mogu videti iz umetničkih dela fantastike (crteža, filmova...) verovatno nisu postojali istorijski. Ono što je postojalo izgledalo je mnogo više nalik savremenim čekićima ili sekirama, ako govorimo o jednoručnom oružju, dok su dvoručni bojni čekići ličili i delili karakteristike sa helebardama i ostalim tipovima dugog oružja.
