BOJNI MALJ - TIP RATNOG ČEKIĆA
Malj je još jedan naziv/sinonim za varijantu ratnog čekića, oružja sa dugačkom drškom i teškom metalnom pločastom glavom, bez elemenata za probijanje. Malj je sličan po izgledu i funkciji kovačkom čekiću. Od klasičnog ratnog čekića kakav smo opisali u gornjem delu stranice možemo ga uslovno razlikovati po tome što nema šiljati kraj već samo pljosnatu udarnu glavu.
Korišćenje malja kao oružja datira od kraja 14. veka. 1382. godine pobunjeni građani Pariza zaplenili su 3000 komada maljeva iz gradske oružarnice, što je dovelo do pobune koja je nazvana maljotina. Kasnije iste godine zabeležno je da su francuski vojnici koristili maljeve u Bitci kod Rozebeka, što znači da to nije bilo prosto oružje nižih društvenih slojeva već efikasno oružje koje je pronalazilo svoju primenu i u ozbiljnim ratnim okršajima.
Maljeve su, zanimljivo, koristili konkretno i strelci tokom 15. i 16. veka. U Bitci kod Aginkurta, engleski strelci sa dugim lukovima (eng. Longbowmen) bili su opremljeni olovnim maljevima, koje su prvobitno koristili za pobijanje kočeva, ali kasnije i kao oružja u borbi prsa u prsa, kada bi se neprijatelj već približio. Zabeleženo je da su ih koristili i strelci tokom Tjudorovskog doba (od 1480. do 1610. godine).
Možemo zaključiti ipak da maljevi nisu bili realno istorijsko ratno oružje. Takve predmete kao neka bitna i ubojita oružja možemo videti tek u književnim i filmskim delima fantastike. U toj meri masivna glava jednostavno ne bi bila laka za nošenje, niti efikasno primenjena u borbi.
