MIKENSKI MAČEVI TIPA CII - PODTIP ROGATIH MAČEVA
Podtip Cii rogatog mača nastao je kao razvoj prethodnog podtipa Ci kako bi se omogućio bolji hvat nad drškom. Zbog toga ima manje zakivaka. Krilca su zakrivljena preko drvenih pločica kako bi držala čvrsto. Ova tehnika javlja se i ranije na bodežima iz mikenskih jamskih grobnica i arheoloških nalazišta u Levantu.
Do 1400. godine podtip Cii izrađuje se u oblasti Egeja kao standardni tip. On je bio mnogo prostiji i jednobrazniji od podtipa Ci, što je trend koji je generalno nastavljen za širi razvoj mačeva.
Jedan od najstarijih mačeva tipa Cii pronađen je u Aheji, i datira se na 1350. godinu p.n.e. Drška mača je spajana sa oštricom pomoću tri zakivka. Mačevi ovog podtipa bili su nešto masivniji i sa širom oštricom od prethodnog, što ukazuje na to da je mač kao oružje sve više primenjivan za posecanje, mada naravno i dalje za probadanje, kao glavnu funkciju.
Drugi mač tipa Cii takođe potiče iz Ahaje i istog razdoblja. Ovaj primerak nije potpun jer nedostaje deo umetne pločice. Pločica je delimično zakrivljena u vidu krilca, i ima jedan veliki zakivak, dok su preostala dva zakivka na osnovi rogova. Njeg uski središnji greben ukrašen je sa dva para fino izrezbarenih linija koje čine šaru na štitniku.
Izvan egejske oblasti mačevi koji nalikuju onima tipa Ci i Cii pojavljivali su se na balkanskom poluostrvu, u Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji, kao što je primerak iz Rumunije, koji se datira na 14. vek p.n.e.
