HERCSPRUNG ŠTIT - OKRUGLI METALNI ŠTITOVI (IZ CENTRALNE EVROPE, BALKANA I EGEJA)
Hercsprung tip štita dobio je naziv po jednom mestu u severnoj Nemačkoj, gde je pronađen najstariji primerak ovog tipa štita. To je veoma opšti naziv za grupu štitova koji su korišćeni u većem delu Zapadne, Centralne I Južne Evrope, uključujući Grčku I oblast Egeja. Hercsprung štit uglavnom je pripadao čuvenoj Kulturi polja sa urnama (protoKeltima) ali takođe I Mikenskoj kulturi I grčkim plemenima koji su je nasledili.
Hercsprung štitovi u oblasti Egeja iz Mračnog doba Grčke jesu proizvodi lokalnih zanatlija I njih sasvim možemo smatrati autentičnim egejskim oružjem. Dokazano je da je čuveni štit Ahila, opisan u Ilijadi, pripadao ovom tipu. Hercsprung štit je bio najskuplji tip opreme u svoje vreme u staroj Grčkoj. Pravljen je od bronze I obično je dekorisan ugraviranim (čekićanim) oblicima, često veoma detaljnim. Štitovi ovog tipa iz keltske kulture ukrašavani su koncentričnim krugovima koji su prekidani oblikom latiničnog slova V ili U. U staroj Grčkoj, ovaj tip štita nestao je iz primene sa pojavom Argivskog štita krajem 8. Veka p.n.e dok je u Zapadnoj Evropi ostao u primeni među Keltima I njima srodnim I susednim narodima još nekoliko vekova.
Dimenzije ovog šita bile su otprilike ovakve: prečnik 70 cm, debljina metala 0,4-0,5 cm, I težina 4-5 kg. Drška je obično pravljena takođe od bronze, od savijenog lima koji se zakivao u obliku cevi sa unutrašnje strane štita preko pravougaonog dela lima. Hercprung štitovi su obično imali masivan centralni pupak odnosno ojačanje.
Ratnicima kasnobronzanog I ranogvozdenog doba ovakvi štitovi bili su veoma vredni predmeti. To postaje veoma očigledno kada se sagleda njihov veoma mali broj među pronađenim arheološkim predmetima, mnogo manje čak I od retkih mačeva. Njihova izrada zahtevala je dosta posvećenosti, truda, znanja, veštine I material, pa je mogao da ih poseduje tek veoma bogati I uticajni pripadnik vladajuće ratničke elite.
Za razliku od bodeža, mačeva I koplja, ovakvi štitovi su retko mogli da se nađu u grobovima ratnika, gotovo nikad, što ukazuje na to da su oni korišćeni za označavanje društvenog položaja, odnosno funkcije. Dakle, to možda čak nisu bili ni lični predmeti, već vlasništvo zajednice ili elite, gde je štit određeno vreme dodeljivan nekoj osobi u skladu sa njenim položajem ili ulogom u društvu (to je mogao biti poglavar, ratni vođa itd.) U to doba puni metalni sjaj koji se dobijao višesatnim glačanjem površine morao je ostavljati veoma jak utisak na protivnike na bojištu, a takođe I na učesnike određenih ceremonija u kojima je ovakav dragoceni predmet nošen.
Povezani sa ovim štitovima jesu nešto manji štitovi sa Krita, takođe okruglog oblika sa koncentričnim krugovima, koji su među stručnjacima nazvani Omfalijskim štitovima (po Omfalosu, mitskom centru sveta koji se nalazio na Kritu).
