ZAŠTITNA OPREMA GRČKIH RATNIKA U MRAČNO DOBA - DIPILONSKI ŠTIT, KONSTRUKCIJA

Od posebnog je značaja da je ovaj tip štita korišćen duži niz vekova, što je nametnulo javljanje određenih varijacija u veličini, materijalu, obliku I konstrukciji dipilonskog štita. Danas se pretpostavlja da se on pravio od slojeva štavljene kože prikačenih odnosno razapetih na drveni okvir. Sam okvir zajedno sa površinom kože bio je unekoliko zakrivljen (ispupčen) a štit je imao visinu od 1m do 1,5 metra, a šrinu od 0,7m do 1m, u zavisnosti od visine I telesne građe ratnika I od načina njegove borbe (više orijentisan ka kopljima ili mačevima).

Debljina kožnih slojeva bila je oko 2-3 mm, pa je u zavisnosti od broja slojeva čitava debljina štita mogla da iznosi I čak 10-15 mm, čime se stvarala prepreka koja je zaustavljala udarce apsolutno svakog oružja (osim kasnije izumljenih samostrela). Štit je nai ivicama mogao da ima dodatnu zaštitu u vidu metalnog okvira, kako se koža ne bi habala prilikom trpljenja posečnih udaraca.

Prednja površina (“lice”) štita ukrašavan je pločama I pupcima od bronze koji su imali I veoma bitnu ulogu lokalnog ojačanja protiv probojnih udaraca (koplja I strela). Unutršnjost štita je oblagana mekim lanom a na gornjem delu stavljan je kožni kaiš radi lakšeg nošenja na ramenu. Nedoumica međutim koja se ovde javlja jeste gde se zapravo nalazila drška odnosno kaiš kojom se ovako masivan štit držao tokom borbe. Zbog veličine I težine štita čini se nemogućim da je jedna (centralna) drška bila dovoljna da se ostvari pravilna ravnoteža u ruci. Zbog toga je preldoženo da je dipilon imao dvostruku argivsku dršku kakvu nalazimo I kod kasnije korišćenog hoplona.

Konačni proizvod ove konstrukcije jeste impresivni štit za cello telo koji je težio preko 10 kg, ali I obezbeđivao zaštitu od svih tipova udaraca i oružja. Iz perioda Persijskih ratova imamo pisani izveštaj od jednog od učesnika rata – Grka Nikanora koji je bio opremljen upravo (u to doba već zastarelim) dipilonskim štitom a koji je uspevao da ga nosi bez problema čitava tri sata koliko je trajala bitka, zahvaljujući kombinaciji argivske duple drške I kaiša za rame. Dakle, dipilonski štit je bio masivan ali i upotrebljiv i praktičan na bojištu, čak I za dugotrajne bojne aktivnosti od po nekoliko sati, što je mnogo više nego što su prosečne bitke trajale u Mračno doba grčke.

Što se tiče bočnih useka najlogičnije objašnjenje njihovog postojanja vezuje se za primenu oružja koje se držalo rukom I “guralo” kroz useke. Ovaj način borbe međutim ne olakšava korišćenje koplja, naprotiv otežava ga, jer je usek niže od pozicije za lako i jednostavno držanje koplja. Korišćenje mača je sa druge strane sasvim jednostavno i prirodno pa je dipilonski štit nesumnjivo bio mnogo prilagođeni i pretpostavljeniji vojevanju u kombinaciji sa brzim I lakšim probojnim oružjima poput dugačkih bodeža, rapira I mačeva. To praktično znači da dipilonski štit nije bio prilagođen kopljaničkom načinu ratovanja, što se slaže I sa drugim istorijskim znanjem koje posedujemo o tom dobu, jer se hoplitsko ratovanje razvilo nešto kasnije.

#dorani #jonjani #eoljani #grčka #gvozdeno #štit #odbrana